Deca najmanje doprinose klimatskim promenama, ali su najviše pogođena njenim uticajima

Trostruka planetarna kriza klimatskih promena, zagađenje životne sredine i gubitak biodiverziteta doveli su oko milijardu dece – skoro polovinu od 2,2 milijarde dece na svetu – u ekstremni rizik da prežive i rastu.

U januaru 2023. godine, grad Srbica na Kosovu bio je pogođen poplavama, zbog čega su zatvorene škole, a porodice su morale da napuste svoje domove. Porodica Imeri bila je jedna od pogođenih. Njihov dom se srušio za nekoliko minuta, a svih 13 članova raseljeno je u dom svojih rođaka, pri čemu su izgubili sve što su imali. Njihova kuća je bila jedna od 300 oštećenih stambenih kuća, a porodica Imeri deo preko 10.000 ljudi koji su svake godine pogođeni poplavama na Kosovu.

Dečji fond UN-a (UNICEF) sproveo je Analizu klimatskog pejzaža za decu (CLAC) na Kosovu otkrivajući alarmantnu istinu: za najmlađe građane Kosova, ubrzani tempo degradacije životne sredine, zagađenje vazduha, pogoršano klimatskim promenama, ugrožava njihova osnovna prava na zdravlje, obrazovanje i sigurnost.

Kosovska deca odrastaju u jednom od klimatski najosetljivijih regiona u Evropi. Prosečne godišnje temperature na Kosovu porasle su za 2-3°C od 1950-ih, sa projekcijama koje ukazuju na povećanje od 4-8°C do kraja veka, što dovodi do češćih toplotnih talasa, nepredvidivih padavina i ozbiljne nestašice vode. Deca, posebno u regionima kao što su Uroševac i Prizren, suočavaju se sa povećanom izloženošću ovim klimatskim ekstremima, što je dodatno pogoršano zagađenjem vazduha i vode.

Godina 2023. je bila druga najtoplija godina u Evropi u istoriji. Otprilike 1 od 2 deteta u Evropi i Centralnoj Aziji suočava se sa čestim toplotnim talasima – duplo više od globalnog proseka koji iznosi 1 od 4 deteta. Deca na Kosovu svakodnevno se suočavaju sa borbom protiv lošeg kvaliteta vazduha, nestašice vode i porasta temperature, što sve podriva njihovo pravo na zdravo i sigurno okruženje. Otprilike 23%[1] dece na Kosovu žive ispod nacionalne granice siromaštva, što znači da su više izložena uticajima ekstremnih vremenskih uslova, od velikih toplotnih talasa do poplava. Siromašnije zajednice imaju manji pristup čistoj energiji, a njihova deca su više izložena zagađenju vazduha.

Kvalitet vazduha na Kosovu je među najgorim u Evropi, sa dnevnim nivoom PM2,5, najopasnijeg zagađivača vazduha, koji dostiže i do 367 μg/m³— više od 25 puta od sigurne dnevne granice SZO za decu.[2] Otprilike 17% ukupnog broja smrtnih slučajeva novorođenčadi u pet zemalja zapadnog Balkana 2021. godine bilo je povezano sa zagađenjem vazduha, što predstavlja stopu više nego dvostruko veću od proseka Evropske unije.[3]

Dečja tela koja rastu i njihovi umovi u razvoju posebno su osetljivi na ekstremne vrućine, zagađenje i nesigurnost hrane. Na Kosovu, najugroženiji – deca iz marginalizovanih zajednica, oni sa invaliditetom i oni koji žive u neformalnim naseljima – već se suočavaju sa ovim teškim efektima klimatskih promena. Bolnice prijavljuju sve veći broj prijema zbog bolesti uzrokovanih vrućinom, a zajednice se bore sa nestašicom vode koja ometa poljoprivrednu proizvodnju, ključnu egzistenciju za mnoge porodice.

Poziv na hitno delovanje

U izveštaju CLAC navode se konkretni koraci za zaštitu dece na Kosovu od klimatskih i ekoloških rizika. Ovaj izveštaj, izrađen u bliskoj saradnji sa institucijama Kosova, lokalnim partnerima, i, što je najvažnije, samom decom, jasan je u svojim nalazima: deca zahtevaju hitne i odlučne akcije kako bi se obezbedila njihova budućnost. Neke od preporuka iz izveštaja CLAC su:

• Prioritizovati klimatske politike usmerene na decu: u opštinskim planovima za kvalitet vazduha i klimatske uslove treba posebno obratiti pažnju na jedinstvene ranjivosti i prava dece, osiguravajući njihovo uključivanje u procese donošenja odluka;
• Promovisati klimatsko obrazovanje i održive škole: Podržati Ministarstvo obrazovanja da integriše obrazovanje o klimatskim promenama i ekološko obrazovanje u nastavni plan i program, naglašavajući praktične eko-projekte koji podstiču ekološku svest, osposobljavaju decu i mlade u pogledu znanja i zelenih veština i osnažuju mlade da preduzmu mere za sigurnu i održivu budućnost; pružiti podršku infrastrukturnim poboljšanjima koja povećavaju otpornost škola na opasnosti izazvane klimom, dati smernice za energetski efikasan dizajn i zelene sertifikate, čineći škole modelima održivosti i otpornosti za lokalne zajednice;
• Investirati u čistu energiju za ugrožene zajednice: obezbediti pristup održivim izvorima energije je od suštinskog značaja za smanjenje oslanjanja na zagađujuća goriva, poboljšanje kvaliteta vazduha i očuvanje zdravlja dece; poboljšati subvencije ili podsticaje za instalacije obnovljive energije u školama, zdravstvenim klinikama i domovima i podstaknuti partnerstvo sa lokalnim vlastima i snabdevačima čiste energije;
• Podržati uspostavljanje robusnih sistema podataka za praćenje nesrazmernog uticaja klimatskih promena na decu, uključujući zdravstvene ishode i nivoe izloženosti i o najboljim rešenjima za njihovu zaštitu, kao i o povećanju otpornosti dece i zajednice kroz podršku sistemima ranog upozoravanja i inicijativama za izgradnju kapaciteta.
• Unapreditti zdraviju životnu sredinu dajući prioritet rešenjima za smanjenje i sprečavanje izloženosti zagađivačima za decu, uključujući planove regulacije kvaliteta vazduha, inicijative za smanjenje olova, kampanje javnog zdravlja. Pružiti podršku razvoju kapaciteta pedijatara i zdravstvenih radnika; pratiti zagađivače i kvalitet vazduha u školama i vrtićima i najbolje prakse za poboljšanje kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru, osiguravajući deci sigurnije okruženje za rast i učenje.

Jedan obećavajući korak napred je partnerstvo UNICEF-a i Švedske agencije za zaštitu životne sredine (SwEPA) koji podržava Švedska i koji ima za cilj izgradnju vladinih kapaciteta u upravljanju kvalitetom vazduha i podacima širom Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo. Ovo partnerstvo takođe naglašava uključivanje zelenih veština u obrazovanje, osiguravajući da mladi budu ne samo informisani, već i osnaženi praktičnim znanjem i veštinama potrebnim za rešavanje klimatskih izazova. Unapređivanjem obrazovanja o klimatskim promenama, kvalitetu vazduha i održivim praksama, ova inicijativa jača angažman mladih, pripremajući sledeću generaciju da pokrene zelenu transformaciju u svojim zajednicama.

Jedan od ključnih nalaza programa je da opštinski planovi kvaliteta vazduha na zapadnom Balkanu ne uzimaju u obzir decu i mlade. Kao direktan rezultat ovog partnerstva, uspostavljena je prva mreža mladih ekologa, koja sada služi kao reprezentativna grupa mladih ljudi koji preduzimaju akcije i zalažu se za kvalitet vazduha i klimatske politike osetljive na decu, dok proširuju partnerstvo sa ključnim akterima u unapređenju učešća mladih u zelenoj agendi Kosova.

Vreme je za delovanje

Vreme je za delovanje. Institucije, civilno društvo i međunarodni partneri moraju da rade zajedno kako bi osigurali održivu budućnost za decu na Kosovu. Zaštita dece od klimatske krize nije samo ekološko pitanje – to je pitanje poštovanja njihovih osnovnih prava.

Deca i mladi ljudi nisu samo žrtve klimatskih promena, već ako su osnaženi i obrazovani mogu igrati aktivnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena i prilagođavanju na njih. Kosovo je napravilo korake u prepoznavanju ovih izazova, ali još mnogo toga treba da se uradi.

U ovom kritičnom trenutku, naša je zajednička odgovornost da zaštitimo prava dece na Kosovu. Klimatska kriza je izazov bez presedana, ali uz koordinisane napore možemo preokrenuti situaciju. Od toga zavisi budućnost Kosova, uključujući i porodicu Imeri.

[1] Istraživanje višestrukih pokazatelja (podaci iz MICS 2020)

[3] Institut za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME). (2021). Studija o globalnom teretu bolesti 2021 (GBD 2021) Procene izloženosti zagađenju vazduha 1990-2021. Univerzitet Washington.