Zaštita dece od siromaštva i nasilja
UNICEF na Kosovu osigurava da centralni i lokalni sistemi zaštite dece budu robusni i integrisani i da mogu ponuditi i preventivne i odgovorne usluge za rešavanje zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije dece.
Izazovi
Mnoga deca na Kosovu su lišena pristupa bezbednom kućnom okruženju, osnovnim uslugama i jednakim mogućnostima da ostvare svoj puni potencijal. Dok je UNICEF radio na rešavanju mnogih od ovih pitanja, nasilje nad decom, nedostatak infrastrukture za podršku deci sa smetnjama u razvoju, razvoj alternativnog sistema brige za decu koja ne mogu živeti sa svojim roditeljima i novonastali sistem maloletničkog pravosuđa i dalje izazivaju rastuće bolove.
Dok su institucije na Kosovu radile na rešavanju nasilja nad decom kroz zakone i politiku, nasilna disciplina i drugi oblici zlostavljanja i dalje su društveno prihvaćeni, uprkos poznatim dugoročnim uticajima na razvoj dece i šireg društva. Slučajevi nasilja nad decom na Kosovu često ostaju neprijavljeni, a prijavljeno je da je preko 60 procenata dece (70 procenata dece Roma, Aškalija i Egipćana) uzrasta od 1 do 14 godina doživelo fizičko kažnjavanje ili psihološku agresiju. I dalje postoje slabi institucionalni odgovori na nasilje nad decom, uključujući nedostatak odgovarajućih službi za sprečavanje, zaštitu ili reintegraciju žrtava i svedoka nasilja. Nedostaje i sistematska obuka za profesionalce koji reaguju na ove situacije, uključujući policajce, tužioce, sudije, advokate i socijalne radnike.
Intervencije usmerene na nasilje u školama i vršnjačko nasilje na Kosovu su ograničene i nedostaju pristupi zasnovani na dokazima jer ih kreatori politika, direktori škola i nastavnici ne smatraju prioritetom. Školama takođe nedostaju školski psiholozi koji bi mogli da promovišu sprovođenje programa za prevenciju nasilja u školi i vršnjačkog nasilja
Broj dece sa smetnjama u razvoju na Kosovu je nepoznat, ali je njihova situacija i dalje veoma zabrinjavajuća. Prema istraživanju višestrukih pokazatelja klastera (MICS) koje je sprovela Agencija za statistiku Kosova u partnerstvu sa UNICEF-om 2020. godine, prijavljeno je da 8 procenata dece uzrasta od 2 do 17 godina ima funkcionalne poteškoće u najmanje jednom domenu. Smetnje u razvoju i funkcionalne poteškoće najčešće se identifikuju nakon što dete krene u školu, a mnogim od ove decenedostaju individualni planovi za rešavanje svojih oštećenja. Koordinisane usluge i zakonodavstvo ostali su neadekvatni zbog ograničenog profesionalnog razumevanja invaliditeta i opterećenih ljudskih i finansijskih resursa.
Samo 1 od 4 dece na ulici trenutno pohađa školu.
Deca na ulici su među najmarginalizovanijom decom. Oni doživljavaju teška kršenja svojih prava pre i tokom boravka na ulici. Ova deca se suočavaju sa višestrukim uskraćenjima, uključujući nedostatak pristupa osnovnim uslugama, nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje i eksploataciju, kao i osetljivost na zloupotrebu alkohola i supstanci.
Za većinu dece, 88% siromaštva je primarni razlog njihovog učešća na ulici, a 20% je na ulici manje od 6 meseci. Dok je više od polovine dece pohađalo školu u nekom trenutku svog života, trenutno oko 75% navodi da ne ide u školu, a to je podjednako bio slučaj i među dečacima i devojčicama.
Osiguravanje širokog spektra bezbednih alternativnih opcija za brigu je ključno za efikasan sistem zaštite dece. Usluge alternativnog staranja, kao što su srodničko staranje, hraniteljstvo i starateljstvo, nastavljaju da se razvijaju na Kosovu. Ipak, potrebno je rešiti mnoge izazove u sistemu alternativne nege pre nego što može dostići svoj puni potencijal. Trenutno je na hraniteljstvu 47 dece, od kojih je 20 posto invalida, a 425 dece je pod srodničkim staranjem. I dalje postoji nedostatak profesionalnih hraniteljskih porodica—samo 17 od 38 opština na Kosovu ima licencirane hraniteljske porodice.
Ostvaren je napredak u pružanju brige napuštenim bebama, ali hraniteljstvo nije uspelo da se sprovede u praksi za decu koja su bila zlostavljana, trgovana ili izložena nasilju. Za razliku od mnogih svojih suseda, Kosovo ne smešta decu u većim institucijama. Međutim, neka deca i dalje borave u stambenim kućama duži vremenski period. Kada dete dostigne uzrast da napusti sistem alternativne nege, postoji nekoliko programa koji bi osigurali njegovu uspešnu tranziciju u odraslo doba. Čak i deca sa smetnjama u razvoju ili bez roditeljskog staranja ne dobijaju nikakvu finansijsku podršku od države ili posebnih socijalnih službi za samostalan život. Zakonodavna akcija, razvoj politike, razvoj kapaciteta za radnike na prvoj liniji i nove usluge podrške su od ključne važnosti za poboljšanje situacije ove dece.
Kosovo je radilo na razvoju solidnog sistema maloletničkog pravosuđa koji će bolje služiti deci uzrasta od 14 do 18 godina u sukobu sa zakonom. Zakoni, procedure, institucije i potrebni kapaciteti su uglavnom uspostavljeni, a istražni zatvor se koristi samo kao poslednje sredstvo. I dalje je izazov za decu pod krivičnom odgovornošću da pristupe specijalizovanim uslugama kao što su savetovanje, programi prevencije delinkvencije, obrazovanje, programi strukovnih i životnih veština i programi rehabilitacije za maloletne prestupnike. Ostali izazovi uključuju ograničene kapacitete i nedostatak koordinacije između popravnih i probacionih službi i centara za socijalni rad, što otežava efektivnu društvenu reintegraciju i prevenciju recidiva.
Rešenja
UNICEF na Kosovu radi sa partnerima na modeliranju i povećanju obećavajućih rešenja i intervencija za zaštitu dece. Podržavamo razvoj komunikacionih strategija i mobilizujemo zajednice i pružaoce usluga da promene društvene norme i spreče nasilje nad decom. Nudimo tehničku pomoć i stručne savete lokalnim i centralnim institucijama kako bi razvili snažan i dobro koordinisan sistem zaštite dece.
UNICEF na Kosovu podržava razvoj ključnih podzakonskih akata za sprovođenje Zakona o zaštiti dece.
Implementacija Zakona o dečijoj zaštiti je napredovala uz usvajanje 13 administrativnih uputstava. Izrađen je program obuke za sprovođenje Zakona za stručnjake za zaštitu dece i druge radnike na prvoj liniji.
Nastavljamo da podržavamo lokalne i centralne institucije da uspostave efikasnu koordinaciju i mehanizme praćenja zaštite dece kako bismo osigurali bolje sprovođenje, praćenje i pružanje usluga integrisane zaštite dece. Za više informacija, pogledajte izveštaj ovde.
UNICEF na Kosovu radi sa lokalnim vlastima i relevantnim institucijama na zalaganju za adekvatne finansijske i ljudske resurse za sprovođenje programa i politika zaštite dece. Podržavamo razvoj inicijalnog i stručnog usavršavanja za socijalne radnike i druge pružaoce usluga kako bi se poboljšalo upravljanje slučajevima zaštite dece, uključujući slučajeve visokog rizika i decu sa smetnjama u razvoju.
Nastavljamo da podržavamo lokalne institucije u unapređenju agende prava deteta na Kosovu. Usvajanje novog Zakona o socijalnim i porodičnim uslugama doneće značajne reforme u socijalnim uslugama. Cilj mu je da poboljša živote dece, porodica i onih kojima je to potrebno nudeći širi spektar socijalnih usluga, uključujući preventivne, zaštitne i rehabilitacione opcije.
Podržavamo centre za socijalni rad i druge povezane zainteresovane strane u opštinama širom Kosova da osiguraju da modeli rehabilitacije dece sa smetnjama u razvoju u zajednici, zasnovani na bio-psiho-socijalnom pristupu, budu funkcionalni i sprovedeni. Takođe podržavamo reviziju “Nacrta zakona o evaluaciji, priznavanju statusa, beneficijama i uslugama za osobe sa invaliditetom” kako bismo osigurali da se pridržava regionalnih i globalnih standarda i najboljih praksi za usluge za decu sa smetnjama u razvoju.
Radimo sa partnerima na pružanju pomoći ugroženoj deci u situacijama na ulici i pružamo im neophodnu podršku i usluge za njihovu potpunu integraciju u društvo. Od suštinskog je značaja da svi odgovori na rešavanje potreba dece na ulici budu čvrsto postavljeni u pristup zasnovan na pravima deteta u skladu sa Opštim komentarom Komiteta za prava deteta br. 21 o deci na ulici (2017).
Naša tehnička pomoć takođe poboljšava kapacitete socijalnih usluga za pružanje psihosocijalnih usluga za decu bez roditeljskog staranja. Koordinacija sa relevantnim ministarstvima i partnerima će povećati broj i podršku hraniteljskih porodica, poboljšati specijalizovane porodične usluge alternativne nege i razviti kapacitete za praćenje usluga alternativne nege.
Konačno, UNICEF savetuje kosovske institucije o sprovođenju programa maloletničkog pravosuđa kako bi se bolje bavili prevencijom, alternativama pritvoru, poboljšanom stručnom obukom i životnim veštinama i reintegracijom mladih u kontaktu sa zakonom u svojim zajednicama.