Ukratko o zagovaračkim naporima: Vizija budućnosti devojaka na Kosovu

STEM je krovni termin koji se koristi da grupiše različite, ali povezane tehničke naučne discipline, tehnologije, inženjerstva i matematike. STEM je ključan u pripremi mladih za izazove tržišta rada 21. veka. Istraživanja pokazuju da ljudi generalno gledaju na STEM polja kao na muška, a postoji i društvena tendencija da se žene i devojke u oblasti STEM-a gledaju kao manje kompetentne od muškaraca. Postoji mnogo izazova za devojke u smislu bavljenja jednom od oblasti STEM-a. Iako više devojaka pohađa školu nego ikada pre, one nemaju iste mogućnosti kao dečaci, odnosno da ostvare koristi i nastave obrazovanje po svom izboru. Globalno, one su nedovoljno zastupljene u STEM obrazovanju, pri čemu žene čine samo 35% STEM diplomaca u STEM karijerama (UNESCO digitalna biblioteka).

Na Kosovu postoji trend povećanja broja devojaka u oblasti STEM-a, posebno u računarskim naukama i inženjerstvu. Na Univerzitetu u Prištini postoji preko 30 studijskih programa u oblasti STEM-a, u kojima ogromnu većinu studenata čine devojke.[1] Na primer, samo u Odseku za kompjutersko inženjerstvo za školsku 2020/2021. godinu 61,8 posto studenata činile su devojke, a u akademskoj 2021/2022. godini 55,9 posto studenata su činile devojke, dok su 2023. godine na Odseku za računarske nauke 50,7 posto bile devojke, dok su u računarskom inženjerstvu 55,9 posto studenata činile devojke (ibid). 

Uprkos pristojnoj zastupljenosti u visokom obrazovanju, postoji jaz u zastupljenosti žena na tržištu rada. Prema Kosovskoj agenciji za statistiku (2023) stopa neaktivnosti među ženskom radnom snagom i dalje je visoka. Rodni dispariteti su i dalje zabrinjavajući, sa 57,8% zaposlenih muškaraca u poređenju sa 24,2% žena. Stopa neaktivnosti je i dalje visoka i iznosi 59,3%, sa izraženim razlikama između muškaraca i žena, pri čemu je 75,8% žena klasifikovano kao neaktivno. Ne postoje tačni podaci o procentu žena zaposlenih u oblastima koje spadaju u okvir STEM-a; međutim, izveštaj za 2021. pokazuje da postoji trend povećanja broja žena zaposlenih u IKT sektoru, ali je i dalje nizak.[1] Prevazilaženje ovog rodnog dispariteta je ključno, ne samo u smislu postizanja rodne ravnopravnosti, već i za ekonomski rast i prosperitet zemlje, osiguravajući da i dečaci i devojčice podjednako doprinose društveno-ekonomskom razvoju zemlje.

Različiti izveštaji pokazuju da se očekuje procvat sektora tehnologije i inženjeringa u narednim godinama, stoga je od suštinske važnosti da devojke imaju veštine, mogućnosti i pristup da učestvuju u ovim industrijama. Međutim, postoje uporni rodni stereotipi u odabiru obrazovanja i karijere, počevši od najranijeg uzrasta. Prema raznim studijama[2], mališani od dve ili tri godine počinju da shvataju svoj pol.[3] Kroz rodnu socijalizaciju koja počinje u ranom uzrastu, devojčice će već od šest godina manje verovati da su devojčice „zaista, stvarno pametne“ i kao rezultat toga izbegavaće aktivnosti za „stvarno, stvarno pametnu“ decu [4]. Ovo sugeriše da se rodni stereotipi u pogledu intelekta dečaka i devojčica mogu formirati i u vrlo ranom uzrastu. Važnost ranog obrazovanja u razbijanju rodnih stereotipa naglašena je u mnogim studijama, uključujući studiju koja je otkrila povećanje izloženosti vršnjaka čiji roditelji veruju da su dečaci urođeno bolji od devojčica u učenju matematike, što povećava verovatnoću deteta da poveruje u to, sa sličnim efektima za dečake i devojčice i veće efekte od vršnjaka istog pola. Ova izloženost takođe utiče na detetovu percipiranu poteškoću u matematici, aspiracije i matematičke performanse, stvarajući prednosti za dečake i nedostatke za devojčice[5].

Postoje brojni dokazi koji upućuju na to da su intervencije počevši od ranog detinjstva kroz identifikaciju i podršku interesima i potencijalima mladih devojaka u kućnom okruženju i ustanovama za rano obrazovanje, uz nastavak daljih intervencija na svim nivoima obrazovanja, ključne. U tom smislu, programi karijerne orijentacije u okviru obrazovnog sistema su od suštinskog značaja za usklađivanje interesa mladih devojaka sa mogućnostima u visokom obrazovanju i zapošljavanju, čime se dovode u pitanje stereotipi o obrazovanju i zapošljavanju devojaka u STEM oblastima i promovisanju jednakih mogućnosti i za devojke i za mladiće. Uključivanje devojaka u oblasti STEM-a može imati dalekosežne društveno-ekonomske koristi, a istovremeno postati uzor budućim generacijama, doprinoseći tako razbijanju kruga rodnih stereotipa u obrazovanju i karijeri. Ove akcije će osigurati jednake obrazovne mogućnosti i za devojke i za mladiće, što će dovesti do optimalne alokacije resursa i lakšeg prelaska sa obrazovanja na tržište rada, jer će promovisati društvene promene podsticanjem osnaživanja devojaka i razvojem uzora koji osporavaju postojeće rodne stereotipe, koji utiču na porodične strukture, roditeljstvo i uloge u donošenju odluka u društvu.

Izazovi

Donedavno se STEM smatrao muškim domenom, kako u pogledu sticanja obrazovanja, tako i u pogledu odabira karijere. Iako je poslednjih godina primetan napredak, još uvek postoje izazovi, koji uključuju:

• Uporne rodne stereotipe o rodnim ulogama koji utiču na izbor devojaka u oblasti obrazovanja od malih nogu, što vrlo često dovodi do nižeg samopouzdanja devojaka vezano za njihove sposobnosti za uspeh u ovim oblastima. U tom smislu, roditelji, staratelji, nastavnici i društvo često mogu pojačati ove predrasude, koje posledično ometaju težnje devojaka da nastave obrazovanje i zanimanja u oblasti STEM-a.
• Ograničen pristup infrastrukturi i resursima koji se odnose na troškove prevoza i druga finansijska sredstva za pohađanje obrazovanja, što je više izraženo u ruralnim i marginalizovanim zajednicama na Kosovu, posebno među devojkama iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, što ih čini posebno ugroženim.
• Prelazak sa obrazovanja na zapošljavanje, što predstavlja dugotrajan izazov, sa vrlo malim napretkom, koji nesrazmerno pogađa devojke i žene.

Rad UNCEF-a na Kosovu u promovisanju devojaka u oblasti STEM-a

UNICEF aktivno radi na rešavanju ovih prepreka i promoviše učešće devojaka u STEM i srodnim oblastima, kroz različite inicijative na Kosovu, istovremeno osiguravajući zastupljenost devojaka u svim svojim intervencijama:

1. Techstitution, uzbudljiv program zasnovan na tehnologiji koji osposobljava mlade ljude od 14 do 24 godine rešavanjem problema, komunikacijom, kreativnošću, IKT i veštinama kritičkog mišljenja kako bi postali deo veće lokalne tehnološke zajednice. Ovde mladi ljudi uče praktične veštine softverskog inženjeringa i kodiranja i koriste digitalnu tehnologiju za zajedničko kreiranje inovativnih rešenja i proizvoda za jačanje i poboljšanje efikasnosti i efektivnosti kosovskih lokalnih i centralnih institucija.
2. (UPSHIFT) - Kosovski program socijalnog preduzetništva, koji uključuje mlade ljude koristeći pristup dizajna usredsređen na čoveka i podstiče društvene inovacije i socijalno preduzetništvo. UPSHIFT radi na izgradnji platformi i osnaživanju adolescenata i mladih sa veštinama i resursima za prepoznavanje problema u svojim zajednicama i dizajniranje rešenja u uslugama ili proizvodima. Prvobitno razvijen na Kosovu, UPSHIFT je replikovan u 47 zemalja. Dugotrajni uticaj ovih intervencija je osnaživanje devojaka uz istovremeno prevazilaženje rodnih prepreka u karijeri i profesijama, koje se tradicionalno smatraju prikladnim samo za dečake.
3. UNICEF radi na premošćivanju jaza između obrazovanja, obuke i zapošljavanja kroz Generation Unlimited (GenU). GenU na Kosovu (K-GenU) je partnerska platforma koja okuplja privatni i javni sektor i  fokusira se na podršku prelasku iz škole na posao za mlade od 16 do 24 godine. K-GenU ima za cilj da uspešno pokrene adolescente i mlade na radnom mestu povećavajući njihova znanja i veštine i pripremajući ih za tržište rada kroz praksu. K-GenU takođe neguje multisektorske veze i partnerstva sa privatnim sektorom i drugim institucijama koje pružaju podršku za smeštaj, obuku i mentorstvo ovih mladih ljudi.

Štaviše, UNICEF nastavlja da aktivno uključuje devojke u zagovaračke napore za podizanje svesti o važnosti STEM-a, radeći sa vladinim institucijama, privatnim sektorom i lokalnim zajednicama, u promovisanju i razvoju politika i strategija koje podržavaju rodnu ravnopravnost u obrazovanju i zapošljavanju, i osporavajući stereotipe, uz kontinuirano naglašavanje uspešnih priča devojaka u oblasti STEM-a

Poziv na delovanje:

Kako bi se premostio jaz između obrazovanja i zapošljavanja za devojke u oblasti STEM-a, predlaže se poziv na delovanje, sa fokusom na povećanje pristupa resursima u obrazovanju za sve devojke, posebno one iz marginalizovanih grupa, osporavajući rodne norme u pogledu obrazovanja i izbora karijere, i što je još važnije povećanjem učešća žena na tržištu rada.

• Rano izlaganje STEM-u je ključno za devojčice, posebno devojčice iz ruralnih područja i marginalizovanih zajednica, kao što su zajednice Roma, Aškalija i Egipćana. Roditelji i nastavnici igraju ključnu ulogu u osnaživanju mladih devojaka i razbijanju stereotipa o određenim profesijama, pružajući podršku kako kod kuće, tako i u predškolskim i školskim ustanovama. Kapaciteti i stavovi vaspitača/nastavnika, pedagoški programi i vannastavne aktivnosti igraju značajnu ulogu u prepoznavanju i daljoj izgradnji interesovanja i samopouzdanja devojaka u ovim oblastima.
• Pozitivni uzori i programi mentorstva podjednako su važni za osnaživanje devojaka u oblasti STEM-a, jer ih mogu inspirisati i pružiti potrebno usmeravanje, podršku i savetovanje u karijeri.
• Uklanjanje rodno zasnovanih stereotipa u obrazovnim institucijama i tržištu rada koji bi mogli obeshrabriti devojke da se bave karijerom u oblasti STEM-a, a to uključuje obuku nastavnika da osiguraju obrazovanje koje nije rodno pristrasno i prevazilaženje rodno zasnovanih stereotipa na tržištu rada među industrijama privatnog sektora.
• Nastaviti sa stipendiranjem devojaka u oblasti STEM-a, posebno onima iz marginalizovanih grupa, kako bi se osigurao jednak pristup resursima i infrastrukturi.
• Ojačati saradnju između obrazovnih institucija i privatnog sektora uspostavljanjem programa stažiranja koji pružaju iskustvo iz stvarnog sveta za devojke u oblasti STEM-a. 

[1] https://stikk.org/wp-content/uploads/2021/06/Women-in-ICT-Report-2021.pdf

[2] https://www.unicef.org/innocenti/stories/right-start-advancing-gender-equality-through-early-childhood-education

[3] https://academic.oup.com/book/5927/chapter-abstract/149261475?redirectedFrom=fulltext&login=false

[4] https://www.science.org/doi/10.1126/science.aah6524

[5] https://edworkingpapers.com/sites/default/files/Eble%20Hu%20-%20PPB%202019.12.06%20for%20WP.pdf