Kriza dojenja u tromesečju: Šta je to i kako je prebroditi

Često, kada dojene bebe imaju oko tri meseca, nešto se menja. Ponekad se naziva „kriza dojenja“, a simptomi mogu varirati. Ali mogu uključivati iznenadni plač ili nemir oko dojke, odbijanje da se hvata za dojku ili pucketanje.

Pošto ovo ponašanje često dolazi sa drugim promenama, kao što su dojke koje su mekše i manje „pune“ ili ređe curenje nego ranije, mnoge majke misle da više ne proizvode dovoljno mleka.

To se retko dešava, kažu stručnjaci za laktaciju. A početak nuđenja adaptiranog mleka u toj fazi (ili isprobavanje drugih trikova, poput „produžavanja“ vremena između obroka) može ugroziti snabdevanje i skratiti put dojenja.

Dakle, koji su znaci krize dojenja u tromesečju, šta je uzrokuje, i ako želite da nastavite da dojite, šta možete da uradite umesto toga?

Znaci da ste u krizi dojenja nakon tri meseca – i zašto se to dešava

Prvo, stručnjaci za laktaciju kažu da se to ne dešava odmah nakon tri meseca – i ne dešava se svim bebama. Ako se i desi, to se generalno dešava kada bebe imaju oko tri do četiri meseca. I može trajati dan ili dva, ili mesec dana.

Otprilike u tom vremenskom okviru, promene se dešavaju u majčinom telu. Ako su majke jednom osetile refleks izbacivanja mleka – blago peckanje na početku obroka kada mleko počinje da se oslobađa – taj osećaj često bledi oko trećeg meseca. Majke takođe ponekad prestanu da cure između obroka.

Najviše od svega, kaže Ema Piket, međunarodno sertifikovana konsultantkinja za laktaciju (IBCLC) sa sedištem u Velikoj Britaniji, dojke mogu početi da se osećaju manje „pune“.

„Kada dođemo do tri meseca, zaista je uobičajeno da se ljudima reguliše proizvodnja mleka i da se pojavi taj osećaj mekoće, a da se dojke ne osećaju nabrekle i pune, čak i ako prođe neko vreme između hranjenja. A za mnoge roditelje to je veoma zastrašujuće“, kaže ona. „Oni nemaju taj osećaj težine i pretpostavljaju da to znači smanjenje proizvodnje mleka.“

Ali to nije ono što znači, kaže ona: umesto toga, to je prirodna promena koja se dešava kako telo postaje bolje sposobno da reguliše proizvodnju mleka.

Iz istog razloga, majke koje izmlazaju mleko mogu takođe primetiti da iznenada proizvode manje mleka nego ranije, kaže Olivija Hing, međunarodno sertifikovana konsultantkinja za laktaciju (IBCLC) i babica sa sedištem u Velikoj Britaniji.

„Majke oko trećeg meseca pokušaju i iznenada pomisle: 'O, bože. Ranije sam mogla da izmlazam 120 ml u trenutku, a sada imam 20 ml. I to je normalno – naša proizvodnja se sama reguliše“, kaže ona. „Naše telo ne zna, u ranoj fazi, da li imamo jednu bebu, dve bebe, tri bebe. Što više tražimo, više nam se daje, jednostavno rečeno.

„Dakle, u tim ranim nedeljama možete puno pumpati, dok kasnije vaše telo [misli]: 'Tačno znam šta vašoj bebi treba.'“ „Znam kako vaša beba raste.“ To prilagođavanje proizvodnje mleka vašoj specifičnoj bebi – i činjenica da telo često efikasnije reaguje na bebino sisanje nego na pumpu – oboje može značiti da žene počinju manje da izmlazaju mleko.

Nekim majkama se takođe može vratiti menstruacija otprilike u isto vreme. Iako ih ovo može navesti da pomisle da njihovo telo više ne proizvodi dovoljno mleka, to nije tačno. Ne postoji veza između povratka majčinog menstrualnog ciklusa i njene sposobnosti da proizvodi majčino mleko.

Bez obzira da li su se majčine grudi ili telo promenile ili ne, nešto drugo se često menja u ovoj fazi: sama beba.

„Bebe se menjaju“, kaže Piket. „Bebe vremenom mnogo brže sisaju, pa bebe koje su možda sisale 40 minuta odjednom jedu osam minuta.“

To može navesti porodice da se osećaju kao da beba više ne dobija „dovoljno“ mleka. Ali to se obično ne dešava, umesto toga, bebe su jednostavno postale mnogo bolje u hranjenju. „Mnogo su efikasnije.“ Brže i lakše dobijaju mleko koje žele, tako da ne provode sate na dojkama“, kaže Hing.

Takođe prolaze kroz razvojne promene otprilike u isto vreme koje ih čine svesnijima sveta oko sebe i više zainteresovanima za njega, kaže ona. „Stavite ih na dojku, kao što ste to radili ranije, i one kažu: „Neću to samo da sisam, hvala.“ Pogledaću šta se dešava u svetu. I to je to dete koje se menja, a koje ste ranije mogli samo da stavite na grudi i ono bi sisalo – a sada kaže: „Neću to da sisam.“

Bebe takođe počinju da doje mnogo češće u određenim vremenima, ponekad se to naziva „grudno hranjenje“, kako bi pokušale da stimulišu veću proizvodnju mleka, ističe Helen Bol, direktorka Centra za odojčad i san u Daramu u Velikoj Britaniji i istraživačica koja proučava laktaciju odojčadi. To je često neposredno pre ili dok imaju nagli rast. A nagli rast može biti tipičan oko trećeg meseca.

Društvena očekivanja takođe mogu igrati ulogu, napominju stručnjaci. Neki ljudi veruju da bi, do tri meseca, njihova beba trebalo da spava određeni broj sati bez obroka preko noći. To nije tačno. Ali ako se beba češće budi, roditelji ponekad misle da je to zato što su gladne – i da ne dobijaju dovoljno mleka na dojci.

Kada proizvodnja mleka može biti problem

Ipak, za neke žene postoji nekoliko razloga zašto bi se količina mleka mogla smanjivati, kažu stručnjaci.

Jedan od razloga je taj što su, do ove 12-nedeljne granice, mnoge bebe ohrabrene da počnu da „spavaju celu noć“. Ali, ističe Helen Bol, direktorka Centra za odojčad i san u Darhamu i istraživačica koja proučava laktaciju i san odojčadi, hranjenje novorođenčeta je još „važnije noću – jer se noću proizvodi više prolaktina“. U nekim slučajevima, prekidanje tih noćnih obroka može usporiti proizvodnju mleka.

Za majke koje izmlazaju mleko, posebno, drugi uzrok može biti smanjenje broja sesija izmlazavanja tokom vremena. Što se ređe mleko izvlači iz dojke, to manje mleka dojke počinju da proizvode.

A u nekim slučajevima, pokušaji da se smrša tokom trudnoće – posebno ekstremnim metodama, kao što je oštra dijeta, mogu uticati na proizvodnju mleka.

Ali obično, kažu stručnjaci za laktaciju, pad u proizvodnji mleka nije uzrok krize dojenja u tri meseca. Čak i ako jeste (ili bi mogao biti), savetuju iste sledeće korake.

Šta raditi tokom krize dojenja u tri meseca

Prvo, kažu, ne paničite. I zapamtite da većina „znakova“ za koje mislimo da nam govore da gubimo zalihe zapravo to ne znače. (Pročitajte više o tome kako da znate da vaše telo proizvodi dovoljno majčinog mleka).

„Beba je, jedno celo jutro, veoma mrzovoljna, ne želi da jede, udara vas, sve ostalo – pomislite 'O, Bože, šta nije u redu?' A vi samo eskalirate u 'Nestalo mi je mleka. Daću flašicu'“, kaže Hinge. „I sve ste ovo uradili u roku od osam sati. Dok ono što mi zapravo treba da uradimo jeste da kažemo: 'U redu je. Hajde da pogledamo kakva je cela slika'“, kaže ona.

„I mislim da je važno pokušati da se ne daje flašica kao hitno rešenje, jer ovo nije hitan slučaj. Beba koja dobro dobija na težini i klinički je zdrava, dostiže prekretnice – ovo nije hitan slučaj. Ovo je možda: 'Trebalo bi da svratim do patronažne sestre ili pedijatra, da izmerim bebu, da budem smirena.'“

Ako ste zabrinuti zbog zaliha mleka, važno je da nastavite da hranite bebu odgovorno – prema bebinim signalima, a ne prema rasporedu. Ako izmlazavate mleko, nastavite to da radite često, umesto da prekidate seanse. I zapamtite da „velika većina ljudi koji su zabrinuti zbog proizvodnje mleka imaju uzrok koji se može popraviti“, kaže Piket. „Većina ljudi koji mi se obraćaju sa problemima sa proizvodnjom mleka, to je povezano sa pozicioniranjem i pričvršćivanjem, beba jednostavno nije pravilno pričvršćena. Nešto se dešava sa pričvršćivanjem. Kada se to ispravi, proizvodnja se vraća na ono što bismo se nadali.“

Ako ste zabrinuti zbog proizvodnje mleka, razgovarajte sa IBCLC konsultantom. Ali, Hinge naglašava, kriza dojenja nakon tri meseca verovatno nema nikakve veze sa vašim majčinim mlekom, to su promene kroz koje prolaze i vaše telo i vaša beba.

„Vaše dojenje se okrenulo naglavačke i to je veoma, veoma normalno – ali zaista može da naruši vaše poverenje u vašu sposobnost da proizvedete dovoljno mleka“, kaže Hinge.

__________________________________________

U UNICEF-u znamo da dojenje može biti izazovno. I verujemo da, uz podršku, dojenje može biti moguće. Zato se zalažemo da institucije, društvo i sistemi pruže veću podršku kako bi žene koje žele da doje to i mogle, na primer, kroz veća ulaganja u programe podrške dojenju, sprovođenje politika poput plaćenog porodiljskog odsustva i pauza za dojenje, kao i uključivanje savetovanja o dojenju u redovno zdravstveno osiguranje.