Vunena haljina – najtoplija uspomena

Linu i njenu porodicu je put od Avganistana vodio preko Turske i Bugarske do Srbije. Seća se hladnoće i velike, nepregledne mračne šume kroz koju su išli.

Vladimir Banić
Lina, 9 godina, sa haljinom koju je dobila od bake
UNICEF Srbija/2018/Vaš

18 Decembar 2018

Lina ima devet godina i rođena je u Lahmanu u Avganistanu. Sa ponosom opisuje svoju kuću sa plavim zidovima, nekoliko soba i malim dvorištem u koje nije smela da izlazi da se igra.

Roditelji su joj objasnili da se opasne stvari događaju u njihovom gradu i da za nju nije bezbedno čak ni u sopstvenom dvorištu.

Seća se pletene korpe pune igračaka sa kojima se igrala. Među njima i najdraže – malog zelenog mede.

‘’Nisam mogla da ga ponesem sa sobom. Četiri brata, sestra i ja smo imali mnogo igračaka, ali na put smo sa sobom poneli samo najnužije stvari’’ objašnjava ozbiljim glasom ova devetogodišnja devojčica pomalo odsutnog pogleda i dodaje: ‘’Ipak, žao mi je što tog medu nisam ponela sa sobom’’.

Linu i njenu porodicu je put od Avganistana vodio preko Turske i Bugarske do Srbije. Seća se hladnoće i velike, nepregledne mračne šume kroz koju su išli.

Sada u centru za azil u Krnjači već dve godine čekaju mogućnost da dobiju azil u nekoj od zemalja u kojima će moći da grade bolju i sigurniju budućnost od one koju su imali u Avganistanu.

Haljina, poklon od bake, od koje se ne odvaja
UNICEF Srbija/2018/Vaš
Haljina, poklon od bake, od koje se ne odvaja

Lina ide u školu u Beogradu i pomalo govori srpski jezik. Ima drugare i u školi i u centru za azil,  pa se sada igra slobodno napolju kada god poželi.

Ipak, najdraže mesto za igru joj je dečiji kutak koji je u centru uspostavio UNICEF. U njemu crta, piše i čita knjige. D

ok na čistom papiru pravilno ispisuje svoje ime na za njoj novom jeziku, u uglu stola društvo joj pravi jedna vunena roze haljina sa sivim rukavima. Topla i dugačka. Može da se nosi svakog dana, a može i u svečanim trenucima.

‘’Baka mi je poklonila ovu haljinu’,’ objašnjava Lina. ‘’Znala je da će putovanje od Avganistana biti teško i da će biti hladno i zato mi je kupila.’’

Lina sa setom gleda u haljinu i mazi je rukama kao da mazi baku.

‘’Nedostaje mi moja baka,’’ tiho govori Lina.

‘’Nedostaje mi moja kuća u Lahmanu, nedostaje mi moj meda. Ali mi najviše nedostaje baka.’’

Lina želi da se jednog dana vrati u Avganistan.

Nada se da  će je tada čekati njena kuća, njen meda,  njena baka…  

Za sada, jedina veza sa ranim detinjstvom je ova roze-siva haljina, dok  prstima nežno miluje vez na njoj.

Link ka videu
UNICEF Srbija