Vrtići bez granica

Sve više dece iz izolovanih i ugroženih porodica u Srbiji ima pristup predškolskom obrazovanju – zahvaljujući UNICEF-ovom projektu „Vrtići bez granica“.

Guy De Launey
Deca u igri u vrtiću
UNICEF Srbija/2014/Shubuckl

30 Septembar 2014

U zavisnosti od vremena, u Jadranskoj Lešnici može biti sumorno ili lepo.

Ovo selo, smešteno na brežuljcima na oko dva sata vožnje zapadno od srpske prestonice Beograda, čini deo ruralnog jezgra zemlje. Mnogi od dve hiljade stanovnika koji ovde žive su poljoprivrednici.

Ovakvo mesto može da pruži čarobno detinjstvo – ali i samotno. Izolacija je poslednje što je potrebno deci predškolskog uzrasta.

Uzrast od treće do pete godine života je od posebnog značaja za razvoj – i ne samo u ranom životnom dobu deteta. Nega, pažnja i podstrek koji dobiju u ovom dobu mogu imati veliki uticaj na ono što će im se dešavati kasnije u životu.

“Naš osnovni cilj je da nekako povećamo pristup i poboljšamo kvalitet predškolskog obrazovanja“, kaže Tanja Ranković, rukovoditeljka programa obrazovanja u UNICEF-u u Srbiji.

“Gotovo polovina dece uzrasta od tri do pet godina ne pohađa predškolsko obrazovanje. To su većinom deca iz osetljivih grupa – deca koja dolaze iz siromašnih porodica, ruralnih oblasti, ili romska deca. A za njih su predškolski programi posebno korisni i od njih imaju dobrobiti.“

Za UNICEF, rešenje je projekat “Vrtići bez granica” koji se realizuje u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije i Centrom za interaktivnu pedagogiju (CIP), uz finansijsku podršku kompanije IKEA i Fondacije Novak Đoković.

Projekat je započeo targetiranjem deset opština u Srbiji sa najnižom stopom upisa u predškolsko obrazovanje. Među njima je bila i Loznica kojoj pripada selo Jadranska Lešnica.

Link ka videu
UNICEF Srbija

U okviru projekta su renovirani postojeći vrtići i napravljena dodatna mesta za decu.

Izgrađena su nova ili su renovirana stara igrališta. Obezbeđena je obuka o tome kako da se stvore kvalitetniji predškolski programi – ne samo za vaspitače, već i za lokalne vlasti i roditelje.

Zaista, učestvovanje roditelja je od vitalnog značaja za celi koncept. Podstaknuti su da uzmu aktivno učešće u predškolskim ustanovama svoje dece na način od kojeg će korist imati ne samo njihova vlastita deca, već i buduće generacije.

U Jadranskoj Lešnici, to je značilo početi od nule – ovde nikada ranije nije bilo vrtića.

Roditelji su zaista uzeli stvar u svoje ruke i renovirali zapuštenu nekadašnju kuću seoskog lekara koji je odavno napustio selo.

Do trenutka kada su radovi bili završeni, oronula olupina je bila pretvorena u šaroliko mesto gde deca mogu zajedno da se igraju i uče.

Sada vrtić „Bambi“ izgleda kao savršeno mesto za malu decu ovog kraja. Belo okrečeni zidovi su prekriveni muralima u duginim bojama a ima i dosta prostora za tumaranje napolju, sa jedinstvenim pogledom na okolni krajolik.

Goran Lukić s ponosom pokazuje fotografije svoje četvorogodišnje ćerkice Andree koje su okačene na oglasnoj table i stidljivo priznaje da je dao svoj lični doprinos u obnovi vrtića.

„Uradio sam to zbog svog deteta, i zbog dece uopšte,“ kaže Goran. „To je nešto što njima prićinjava zadovoljstvo – ovo je jedino mesto gde se naša deca mogu igrati i kvalitetno provesti neko vreme.“

„Ja nisam imao priliku da idem u vrtić“, dodaje Goran.

“Vidim razliku između dece koja su idu u vrtić i one koja ne idu. Više znaju. Moja Andrea je postala zrelija.“

Projekat „Vrtići bez granica“ znači da sva deca treba da budu uključena – a predškolska ustanova „Bambi“ u Jadranskoj Lešnici ispunjava očekivanja tog cilja.

Uspeli su da dopru do romskih porodica koja žive u tom kraju i da ih ohrabre da pruže svojoj deci prednost obrazovanja u ranom uzrastu.

Pedagoška asistentkinja Dijana Miladinović igra ključnu ulogu u tom pogledu. Kako je i sama Romkinja, koristi svoj uspeh kao način da pokaže potencijalnu vrednost predškolskog obrazovanja.

Deca u igri u vrtiću
UNICEF Srbija/2014/Shubuckl

„Velika korist je u tome što će upoznati i ostalu decu, što će osetiti slobodu u igri. Što će moći da istaknu neki svoj crtež i svoje mišljenje“ kaže Dijana.

U vrtiću, kroz igranje s drugom decom znaju da mogu slobodno da se izraze i da imaju ista prava kao i sva druga deca.

Nedaleko, u nešto većem naselju sa sličnim nazivom, Lešnica, još jedan vrtić je u punom zamahu – žustro se slažu Lego kocke, deca žustro ulaze i izlaze iz igraonice.

I ovaj vrtić je deo projekta „Vrtići bez granica“ – a roditelji, poput Dragiše Simića, sa entuzijazmom su se upustili u ovaj poduhvat.

„Igrao sam se ovde sa decom kada su jednog dana došli predstavnici CIP-a i pozvali me da prisustvujem radionicama,“ priča Dragiša.

Ubrzo potom, zatekao se kako pomaže u osmišljavanju predškolskog okruženja za svoja dva sina. Petogodišnji Nikola već skoro dve godine uživa u vrtiću.

Dragiša priznaje da za oba zaposlena roditelja koji imaju i dodatne poslove na poljoprivrednom imanju, predškolska ustanova pruža obrazovanje i društvene mogućnosti koje Nikola jednostavno ne bi dobio kod kuće.

„Supruga i ja smo zaposleni. Tako da bismo ga stavili pred televizor i pustili mu crtane filmove da ne bi pravio problem. Ovo je dar od Boga.“

Dijana u igri sa decom
UNICEF Srbija/2014/Shubuckl
Pedagoška asistentkinja, Dijana Miladinović, igra ključnu ulogu u zajednici – ohrabruje romske porodice da pruže svojoj deci prednost obrazovanja u ranom uzrastu.

Uspeh vrtića u Lešnici – prvog posle dve decenije u ovom kraju, kaže Dragiša – direktno je uticao na osnivanja vrtića „Bambi“ u Jadranskoj Lešnici. Roditelji su odlučili da ustupe deo sredstava koja su dobili kako bi porodice u manjem naselju takođe mogle da uživaju u dobrobiti predškolskog obrazovanja.

Što se tiče Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, projekat „Vrtići bez granica“ je već dokazao svoju vrednost – i priprema se da primeni naučene lekcije u drugim delovima zemlje.

„Vlada će podržati drugu fazu projekta Vrtići bez granica,“ kaže Bogoljub Lazarević, rukovodilac grupe za poslove predškolskog vaspitanja i obrazovanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. „Siguran sam da ćemo sada unaprediti one rezultate koje smo dobili u prvoj fazi i da ćemo učiniti korak napred time što ćemo izvršiti diversifikaciju već postojećih programa.“

Krajnji cilj je da sva deca u Srbiji imaju pristup predškolskom obrazovanju. Još uvek je dug put do ostvarenja tog cilja. Ali, u mestima kao što je Jadranska Lešnica, čini se da je projekat ostvario najbolji mogući početak.