Svaki dan je dan očeva
Biti roditelj je najlepši posao na svetu koji nije zapravo posao.
- Dostupno na:
- Srpski
- English
Novi Sad, 21. jun 2020 - U porodičnom stanu, na poslednjem spratu zgrade u Novom Sadu, u Srbiji, arhitekta Aca Stojanović priseća se kako je posumnjao u sopstvenu statiku kada je u njegov život i život njegove supruge Lenke ušao sin Milutin.
„Kad smo dobili Milutina bilo je nešto novo, nešto nepoznato“, sa osmehom izgovara Aca. „Ja, kao muškarac, nikad nisam imao kontakt sa nekom malom bebom, da imam neke dužnosti oko nje, ali patronažna sestra uspela je da me ohrabri da to nije ništa strašno. Sada, šest meseci kasnije, radim sve! Kupam bebu, i hranim i presvlačim. Baš sve!’’
U Srbiji patronažne sestre posećuju porodicu jednom u trudnoći, pet puta po rođenju deteta, dva puta tokom prve godine života, jednom u drugoj i jednom u četvrtoj godini. A kada postoje izazovi i teškoće mogu da dođu i u dodatne posete. Lenka Tadin Stojanović, Milutinova mama i Acina supruga, seća se prvog susreta sa Danijelom Pokrajac, sestrom koja je njih obilazila. Priseća se i da je ona na prvom susretu rekla da će dolaziti i češće ako treba, kao i da je uvek dostupna telefonom što je njoj kao majci ulilo samopouzdanje.
„Patronažna sestra nas je savetovala da šta god da radimo sa njim, da pričamo sa njim. Kada ga oblačimo da mu objašnjavamo ‘sad jedna rukica, sad druga rukica’, prosto sve aktivnosti su bile kroz priču i onda smo mi isto tako počeli da obraćamo pažnju i njega da osluškujemo, pa čak sad možemo da komuniciramo, iako još uvek ne verbalno, ali mi tačno znamo kada šta on nama poručuje. Kada je gladan, kada mu se spava…“, objašnjava Lenka Tadin Stojanović.
Biti roditelj je najlepši posao na svetu koji nije zapravo posao.
U Srbiji postoji dobra praksa da očevi mogu da uzmu odsustvo sa posla kako bi brinuli o bebi. Ipak, još uvek, neveliki broj očeva to zaista i radi. Podaci iz istraživanja govore da je samo 30% očeva aktivno uključeno u negu beba i igru sa malom decom. Vreme se detetom staje, a umor nestaje slažu se Aca i Lenka. Milutinov tata voli i da zapaža koliko brzo njegov sin uči i to kroz najzabavniji metod za obojicu - igru.
„Igrajući se svakog dana i provodeći vremena sa njim vidi se napredak kako beba u jednom trenutku jedva hvata neke stvari, onda pokušava da se domogne do njih, prilazi do njih, onda prebacuje sa jedne ruke u drugu i sve to lakše sa rutinom radi iz dana u dan. To se sve događa kroz igru sa bebom“, objašnjava Milutinov tata, Aca.
Pravo na igru je dečije pravo. Tako se dete ne samo zabavlja, već i zadovoljava svoju ogromnu glad za znanjem. Milioni moždanih ćelija i veza u organizmu se uspostavljaju svake sekune tokom prvih par meseci bebinog života, perioda koji se samo jednom događa. Lenka, Milutinova mama kaže da je toga svesna i da se trude da sve aktivnosti sa bebom ona i suprug obavljaju igrajući se.
„Ja ne znam ni kako bih drugačije išta sa njim. I kad ga oblačimo, i kad ga kupamo, uvek pevamo, uvek se igramo, a on čini mi se zaista tako najbolje i uči i upija i iz dana u dan se ja oduševljavam kako neke stvari savladava. Motorika mu se mnogo bolje razvija. Sve što radimo kroz igru, ne osetimo, samo odjednom vidimo neki napredak na njemu“, smatra Lenka.
U kriznim situacijama poput nedavne sa pandemijom zbog korona virusa mnoge porodice trpe stres. Ipak, igra sa detetom, njegovo učenje kao i formiranje zajedničkih navika umnogome mogu pomoći i roditeljima i deci da kroz krizu prođu sa manje stresa. Milutinov tata Aca, kaže da je razvio novu vezu sa svojim sinom zato što je imao više vremena koje je provodio kod kuće.
„Tokom pandemije korona virusa, pošto sam više vremena provodio kući onda sam imao priliku, Milutin je počeo da jede čvrstu hranu, pa sam počeo da ga hranim. To mi se dopalo, tako da i dan, danas to zadržavam. Jedan obrok je moj obrok koji ja njemu dajem“, priča Aca.
Lenka Tadin Stojanović, Milutinova mama kaže da je ponosna kada vidi da Aca zna sam kad je vreme za bebin obrok, kada zna sam da ga spremi. Takođe, kaže da joj podrška partnera znači mnogostruko, ne samo da bi uhvatila predah već i emotivno. Kaže da se vidi da je beba srećna jer ima dve osobe koje brinu o njoj.
Patronažna sestra Doma zdravlja Novi Sad, koja obilazi ovu porodicu, Danijela Pokrajac, kaže da je dobar roditeljski savez i uključenost oca u brigu o deteta od prvog dana rođenja ključna i da deca tada napreduju brže, imaju veće samopouzdanje, doživljaj da su voljena i vredna, a kasnije postižu više uspeha i grade kvalitetne vršnjačke odnose.
‘’Oba roditelja su jednako ravnopravna u vaspitanju, odgovornosti i naravno uživanju sa decom’’, kaže Danijela.
UNICEF i LEGO Fondacija zajedno ulažu napore da roditelji i staratelji iskoriste moć igre kako bi deca imala najbolji mogući početak života. Pojavljuju se istraživanja koja navode korelaciju između kvalitetnog ranog detinjstva sa većim uspehom u kognitivnoj sferi, ali i i budućem zdravlju dece. Igra je izuzetno plodan metod za usvajanje brojnih veština kao i razvoja radoznalosti, saradnje i kreativnosti, najpoželjnijim osobinama u 21. veku. Očevi koji to rade ne moraju da čekaju na jedan dan godišnje kada obeležavaju svoj dan, već igrom sa detetom to može biti svaki dan u godini.
