Studenti i praktičari zajedno uče o pomoći deci izbeglicama i migrantima

Prošle godine je kroz Srbiju prošlo više od 24.000 izbeglica i migranata. Iako najčešće žele da nastave put, u Srbiji se zadržavaju sve duže.

Jelena Terzić
06 Jul 2021

Beograd - Na času crtanja, deset glavica nadvijeno je nad listovima papira. Na stolu je mnogo boja, a na radovima dece preovladava plava – boja mora koje su prešli bežeći od ratova, nemaštine, neizvesnosti. Na času crtanja su deca izbeglice i migranti.

Oni i njihovi roditelji su među milion ljudi koji su samo u poslednjih pet godina, tražeći sigurniju budućnost prešli težak put ka Zapadnoj Evropi. Prošle godine je kroz Srbiju prošlo više od 24.000 izbeglica i migranata. Iako najčešće žele da nastave put, u Srbiji se zadržavaju sve duže.

Mnoge devojčice i dečaci putuju sami. Mnogi od njih su na putu doživeli velike traume i potrebna im je pomoć i podrška. Sa njima svakodnevno rade profesionalci zaposleni u sistemu socijalne zaštite kao i profesionalci koji rade u azilnim i prihvatnim centrima širom Srbije. Rad sa decom koja su pogođena migracijama zahteva dodatna znanja i razumevanje poteškoća i specifičnih izazova i rizika po bezbednost i zdravlje dece koja se javljaju u kontekstu migracija – znanja koja redovno obrazovanje ovih kadrova ne nudi. 

Zato je UNICEF, u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu i uz podršku Vlade Sjedinjenih Američkih Država, razvio i pilotirao kurs „Zaštita dece pogođene migracijama“ tokom 2020. godine. Uz podršku programa Evropske unije za zdravstvo nastavljen je rad na razvoju ovog kursa i on je ove godine akreditovan, postavši deo redovne akademske ponude Fakulteta političkih nauka.

Kurs se zasniva na višegodišnjem globalnom iskustvu UNICEF-a u radu sa profesionalcima angažovanim na socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i upravljanju migracijama, a kreiran je uz konsultativni proces sa profesionalcima koji su uključeni u odgovor na tekuću izbegličku i migrantsku krizu.

Studenti i praktičari zajedno uče o pomoći deci izbeglicama i migrantima
UNICEF Srbija/2021/Pančić

U saradnji sa Fakultetom političkih nauka, kurs je tako osmišljen da u njemu učestvuju i studenti i profesionalci – ljudi koji već godinama na terenu rade na zaštiti i zbrinjavanju dece izbeglica i migranata, i oni koji će tu ulogu tek preuzeti.

Jedna od profesionalaca i ovogodišnja polaznica kursa je Stefani Nedović, socijalna pedagoškinja, zaposlena u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije. Više od godinu dana, pre nego što je postala polaznica kursa, radila je u Azilnom centru u Krnjači.

„Želim da pohađam ovaj kurs zato što se profesionalno bavim decom migrantima i izbeglicama i osećam da mi je potrebno da svoja znanja proširim, kako bih imala bolji i temeljniji pristup u radu sa decom”, rekla je Stefani na početku kursa. Želim da se usavršavam, da budem veštija u identifikaciji problema u kojima se deca nalaze i naučim kako otkriti decu koja su u riziku, kako im prići i pružiti podršku.”

Studenti i praktičari zajedno uče o pomoći deci izbeglicama i migrantima
UNICEF Srbija/2021/Pančić

Za razliku od Stefani, studentkinja socijalnog rada i socijalne politike Fakulteta političkih nauka, Katarina Jerotić, o deci migrantima i izbeglicama znala je malo. Ali jedno iskustvo navelo je da o njima, ali i o tome kako može da im pomogne, sazna više. Kada je bila na prvoj godini studija, u okviru prakse sa kolegama je povela decu smeštenu u Azilnom centru Krnjača u Beogradski zoološki vrt.

Tada sam shvatila koliko malo znam o njihovim potrebama i načinima na koji možemo da im pomognemo”, seća se Katarina. „Zato mi je bilo veoma interesantno da se prijavim na ovaj kurs.”

Osim želje da uče o zaštiti dece migranta i izbeglica i njihovim porodicama, Stefani i Katarina imale su još jedan zajednički motiv da se prijave na kurs. Obema im se dopalo učestvovanje i studenata i profesionalaca na predavanjima.

„Interesuju me iskustva praktičara, sve to znanje koje su na terenu stekli do sada. Mislim da je to iskustvo neprocenjivo, iz koga možemo da učimo jednako koliko i od predavača i iz knjiga. Mislim da mnoge ideje koje imam mogu da razradim sa njima”, kaže Katarina.

Za Stefani saradnja sa studentima, kako kaže, donosi novi ugao gledanja na polje zaštite dece izbeglica i migranata. „Možete dobiti mišljenje od nekoga ko nije imao priliku da se sretne sa decom migrantima. O Studenti često postave pitanje iz drugog ugla kojeg se mi ne bismo setili jer smo u tome, znamo kako ide procedura i onda iz tog ugla vidite neki novi kvalitet.”

Studenti i praktičari zajedno uče o pomoći deci izbeglicama i migrantima
UNICEF Srbija/2021/Pančić

Po završetku kursa, koji se zbog pandemije COVID-19 održavao onlajn, radoznalost s početka zamenila je sigurnost u znanju i veštine neophodnim za rad sa decom izbeglicama i migrantima.

„Nastava se često bazirala na primerima koji su se dešavali u praksi i sledom kako se dešavalo“, objašnjava Stefani, zaposlena u Azilnom centru Krnjača. „Meni je posebno značajno što smo naučili kako se pristupa detetu, kako se razgovara sa detetom, na koji način se dete uključuje u odabir svojih odluka.”

Stefani je na predavanjima, osim međunarodnih standarda i kriterijuma, naučila i koliko je važna participacija deteta. „Mi svi znamo sistemski šta treba da uradimo, ali se u tim momentima dete često isključi. Sad su nas naučili da pitamo dete šta želi, kako se to pita, kako se reaguje i kako se donose odluke u najboljem interesu deteta.”

Studentkinja Katarina Jerotić, posebno se živo seća predavanja o rodno zasnovanom nasilju koje su predstavili predavači iz UNICEF-a.

Prolazili smo kroz primere rodno zasnovanog nasilja. Između ostalog, bila je slika na kojoj je prikazana grupa dece, a pitanje je bilo – šta na toj slici nije u redu. Ispostavilo se da nasilje može da prođe nezapaženo upravo u grupi ljudi”, objašnjava Katarina.

Studenti i praktičari zajedno uče o pomoći deci izbeglicama i migrantima
UNICEF Srbija/2021/Pančić

„Prikazivali su nam i filmove, koji su obrađivali temu rodno zasnovanog nasilja koje se odnosi na dečake i kako i iz najbolje namere, ako ne poznajemo nečiju kulturu i ako nemamo informacije kroz šta su deca mogla da prođu, možemo da zanemarimo značajan aspekt njihovog problema i na taj način ne pružimo adekvatnu podršku.”

Stefani i Katarina, među brojnim studentima i praktičarima koji su prošli kroz kurs Zaštita dece pogođene migracijama na Fakultetu političkih nauka, naučile su ono što je u praksi veoma važno – kako da se pomogne najugroženijima.

Najugroženija su deca bez pratnje, pogotovu devojčice koje putuju same i deca koja su se u putu razdvojila od porodice. Ovaj kurs nas je naučio na koji način da priđemo toj deci, prvenstveno kako se pruža osnovna prva pomoć da se uvidi da li su u redu, da li su zdravi, da li mogu da razgovaraju, da im se predstavimo ko smo. U tim slučajevima najvažnije je da imamo prevodioca koji će im se na njihovom maternjem jeziku obratiti”, objašnjava Stefani.

Za Katarinu, važno saznanje je bilo koliko značajnu ulogu u iskustvu migranata i izbeglica ima kultura iz koje dolaze. „Imali smo par primera u kojima zato što nešto nije razumljivo u njihovoj kulturi može da dovede do životno ugrožavajuće situacije i nepružanja medicinske pomoći. Upravo zato što u njihovoj kulturi nešto nije prihvatljivo i nije često, važni su kulturni medijatori da im objasne da nešto što nije u skladu sa njihovom kulturom može da bude korisno za njih.“

Kurs Zaštita dece pogođene migracijama, koji je realizovao UNICEF uz podršku i sufinansiranje od strane Programa Evropske unije za zdravstvo i u saradnji sa Fakultetom političkih nauka, mogu da pohađaju svi studenti tog Fakulteta i profesionalci koji se bave zaštitom dece migranata i izbeglica.

 

DG Health - FPN & Krnjaca logotip SR