Prvi koraci Stevana Kalinovića

Kriza izazvana pandemijom COVID-19, najviše pogađa najranjivije.

Jelena Terzić
29 Maj 2021

Boljevac - Jedanaestogodišnji Stevan Kalinović je poput mnogih njegovih vršnjaka. Pokreće ga muzika. Kada je pre koju godinu čuo komšiju muzičara da svira na sintisajzeru, poželeo je isto. Od tada svira. Stevan je samouk, pa nije savladao baš sve note, ali kada prati svoje omiljene zvuke sa Jutjuba, mašta ga odvede daleko. U tome uživa.

Boy in a wheelchair playing synthesizer
UNICEF Srbija/2021/Shubuckl

„Najviše volim da sviram uz pesme“, kaže Stevan.

Stevan uživa i u igri u dvorištu. Tu se od mnogih vršnjaka, razlikuje, jer, budući da žive u udaljenoj kući u selu Osnić, nadomak Boljevca, Stevanova porodica pripitomila je lane. Dok hrani svog malog Bambija, brižno se kod mame Milene raspituje da li se zacelila rana koju je njegov ljubimac zadobio preskačući ogradu.

 „Nekad neće da dođe, pa se vrati da ga hranim“, kaže Stevan, dok sprema kukuruz da nahrani ljubimca.

Anajveća briga Stevanovih roditelja je zdravlje njihovog sina. Prevremeno rođenom Stevanu, pre prvog rođendana, dijagnostikovana je cerebralna paraliza. Od tada je dva puta operisan, u Ćupriji i u Istanbulu. Operacije su mu pomogle. A od kada redovno ide i na vežbe, Stevan, uz pomoć mame i tate, često kolica zameni koračanjem.  

Vežbe mu mnogo pomažu. Stabilniji je. Posle operacije nije mogao da stoji, ali sa vežbama, on ojača mišiće i bolje stoji na nogama“, kaže Milena Kalinović, Stevanova majka.

Za vežbe u privatnoj ustanovi u Beogradu, sa savremenim aparatima i tehnikom vežbanja, Stevanova porodica, sa malim primanjima, izdvaja veliki iznos. Uzdaju se u pomoć Opštine i sredstva koja građani doniraju putem SMS-a, preko humanitarnih fondacija.

Boy in a wheelchair with his mother and fawn that comes into his yard.
UNICEF Srbija/2021/Shubuckl

„Na vežbe bi trebalo da ide na svaka dva meseca, po tri do četiri nedelje. To košta od 120.000 do 150.000 dinara. Skup nam je i boravak tamo, jer sve sami plaćamo. Smeštaj i hranu“, zabrinuto govori mama Milena.

Zbog pandemije COVID-19, Stevan je morao da se odrekne preko potrebnog vežbanja. I to se odrazilo na njegov napredak u kretanju.

Više od godinu dana nismo mogli da idemo u Beograd na vežbe. Tek u maju smo krenuli ponovo i onda je prolazio kroz iste vežbe, koje je već bio savladao. Vratili smo se na staro, umesto da napreduje

Pomoć koju su dobili od UNICEF-a, zahvaljujući finansijskoj podršci USAID-a, porodici Kalinović došla je u pravom trenutku. Baš kada su ponovo mogli da ga povedu na vežbe, koje za Stevana znače pokret.  

UNICEF Srbija/2021

Najvećim delom novca sa debitne kartice platili su troškove boravka u Beogradu.

„Mnogo nam je to značilo, jer tamo moramo da platimo sve. I stan i hranu. Sa novcem koji smo dobili, imali smo bar tu brigu manje“, kaže Milena Kalinović. 

Stevan je ponosan na sebe, dok opisuje kako radi vežbe sa svojim terapeutom Ognjenom.

„Najviše volim one vežbe, kad se zakačim gore“, opisuje kroz osmeh. “Na vežbama i puzim, a i hodao sam.“

Tokom pandemije, Stevanu je najviše nedostajala škola. E to mu je baš teško palo.

„Najviše mi je nedostajalo da se igram sa decom“,  kaže Stevan.

Od kada ponovo može u učionicu, raduje se svakom danu provedenom sa drugarima. Tada mu u odlasku i povratku pomažu roditelji, a u školi asistent.

Kad nije u školi, najbolji drugari su mu, osim Bambija i Paja i Mica, paun i jagnje. Oni mu prave društvo, dok mami Mileni pomaže da prostre veš.

Boy in a wheelchair being kissed by his mother
UNICEF Srbija/2021/Shubuckl

Kad se prolepša vreme, on je stalno napolju, čak ga puštam da puzi po travi, jer njemu to odgovara. Onda se oko njega okupe i kuce i mačka, paun, jagnje. Bambi!“ veselo opisuje mama Milena.

Stevanovi roditelji imaju jednu želju:

Moj je cilj da moje dete prohoda, da stane na njegove noge i da ga vidim da hoda. To mi je najveća želja u životu! Da bude nezavisan!“

Porodica Stevana Kalinovića jedna je od brojnih, naročito u Južnoj i Istočnoj Srbiji, koje se suočavaju sa siromaštvom. U Srbiji svako dvanaesto dete ne može da zadovolji osnovne materijalne potrebe, a trećina dece živi u riziku od siromaštva. Kriza izazvana pandemijom COVID-19, najviše pogađa najranjivije. Zato UNICEF i Crveni krst, zahvaljujući finansijskoj podršci USAID-a, podržavaju ove porodice kroz program humanitarnih novčanih davanja.