Oporavak od COVID-19 krize - Podrška za najugroženije porodice

Ilino selo, kod Boljevca - Deset cipelica poređano je u staroj komodi ispred trošne kuće. Pet pari obuće, za pet devojčica porodice Stanković. Tri para su nova. Za najstariju, dvanaestogodišnju Lidijanu, četiri godine mlađu Teodoru i šestogodišnju Tamaru. Novu obuću dobili su školarci. Sestre će ih brižljivo čuvati, da mlađe devojčice, četvorogodišnja Bojana i Andrijana, koja uskoro puni dve godine, naslede.

Romska porodica Stanković iz sela Ilino, kod Boljevca, ima skromne prihode. Otac Sreten zarađuje, baveći se sezonskim poslovima.

„Radimo sezonske poslove, šta god ima, radimo. Njiva, bašta, šuma, poljoprivreda, čišćenje štale kad neko pozove, radimo, posao ne biramo. Preživimo nekako, malo primamo i socijalnu pomoć, dečiji dodatak i tako...“

zabrinuto govori Sreten Stanković, otac pet devojčica. Zato je za njih, kao i za brojne porodice ugrožene siromaštvom, kriza izazvana pandemijom COVID-19, veoma izazovan period.

„Mi smo je osetili teško. Ne možeš da radiš, ne možeš da izađeš, nemaš posao, čekaš od socijalnog do socijalnog, kad ćeš da primiš. To čim primiš platiš dažbine, moraš da platiš struju, dažbine su velike, skupoća velika, a para mala i nema ništa.“

Stankovići su pre više od dvadeset godina raseljeni sa Kosova i Metohije. Polovinu tog perioda proveli su u kolektivnom smeštaju, na obližnjem Rtnju. Kad je njihova najstarija ćerka imala tek osam meseci, preselili su se u kuću u Ilinu.

„Kuća je u takvom stanju u kakvom smo je dobili, ali nikako ne možemo da je saniramo, šta možemo uradimo, šta ne možemo... Za decu treba mnogo, ne možemo da stignemo za njih, a kamoli da stičeš!“, objašnjava situaciju svoje porodice otac Sreten.

To najviše brine mamu Dafinu. Kuća u kojoj žive veoma je stara i dotrajala, a već dva puta bila je i zahvaćena požarom, zbog neadekvatnog grejanja. Zime podno Rtnja, veoma su hladne.

„Najviše sam se uplašila za decu, kad sam videla plamen. Bilo je mnogo dima, zvali smo vatrogasce. Pa smo izašli napolje, a bila je zima, da se deca i prehlade. Ali i to je prošlo, ali kuća što ne valja, živimo samo u dve prostorije“, kaže mama Dafina. „Teško je, kad se deca razbole, nemamo prevoz, moramo da nađemo nekoga da odveze kod doktora.“

Porodica Stanković, kao i druge ugrožene porodice, je dobila debitnu karticu sa utvrđenim iznosom novčanih sredstava koji odgovara broju članova domaćinstva i mesečnim primanjima. Ovo je deo programa humanitarnih novčanih davanja koji se sprovodi u regionu Južne i Istočne Srbije, a realizuju ga UNICEF i Crveni krst Srbije, zahvaljujući finansijskoj podršci Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). 

Najveći deo novca sa debitne kartice utrošili su da poprave dve sobe svoje kuće. „Malo smo nešto uradili u kući. Malo nešto za decu. Deca su dobila odela, dobili su nešto i za školu. Za školu su dobili da idu čisto obučeni, patike su dobili. Lidijana sad ide u peti razred, putuje u Boljevac svaki dan i njoj treba malo više.“

Osmogodišnjoj Teodori i četvorogodišnjoj Bojani omiljena je igra sa sestrama u dvorištu.

„Igramo se žmurke, izlazimo napolje igramo se jurke, pa čuvam najmlađu sestru ona ima dve godine sad će u junu. Zove se Andrijana, čuvam je i igramo se“.

Porodice iz Južne i Istočne Srbije, koje su imale značajno smanjene prihode tokom krize izazvane pandemijom COVID-19, dobile su humanitarna novčana davanja. To je veoma značajno jer neplanirane troškove zbog krize imalo je 40% najugroženijih porodica, a ti ishodi prelazili su četvrtinu njihovog mesečnog  budžeta. Najčešće je to bio novac za sredstva za higijenu i hranu.

Kriza i neizvesnost izazvane pandemijom COVID-19 nije završena. UNICEF, zajedno sa partnerima, nastavlja da pomaže najugroženijim porodicama.