Nedovoljno ulaganje u škole do kojih se najteže stiže

Pre 20 godina u ovu školu je išlo 750-oro dece. Danas jedva 80-oro.

UNICEF Srbija
Deca u školi sa Aleksandrom Đorđevićem
UNICEF Srbija/2015

26 Februar 2015

Hladno je, -19 stepeni. Klima je toliko oštra da i psi retko izlaze iz toplih skrovišta.

Na planini Giljeva, na 1300 metara nadmorske visine je osnovna škola u mestu Bare.

Put je danima bio zavejan i prvi đaci su se upravo probili do škole. Mnogi prelaze kilometre peške kako bi pohađali nastavu.

Iako je država donirala kombi vozilo prošlog leta, ono nije u funkciji jer zbog birokratskih problema ne može da se registruje. Roditelji su nezadovoljni jer misle da su deca koja pohađaju škole u izolovanim mestima zaboravljena.

Michel Saint-Lot, direktor UNICEF-a u Srbiji, osvrćući se na ovaj primer kaže da ne bi smelo da bude razlike u kvalitetu obrazovanja, u zavisnosti od toga gde deca žive, da li u urbanim centrima ili u ruralnim sredinama. Zato što sva deca imaju ista prava na obrazovanje.

Dodaje da je pred Srbijom izazov jer se zbog migracija u sve više škola smanjuje broj dece.

A, baš u školi u Barama, đaka je sve manje. Pre 20 godina u ovu školu je išlo 750-oro dece. Danas jedva 80-oro.

Najbliže mesto je Sjenica i mnoge porodice su se tamo preselile zbog posla, a i da bi deca imala bolje uslove za školovanje. Direktor se plaši da bi škola uskoro mogla da ostane bez đaka.

Veroslav Radović, direktor osnovne škole Sveti Sava, tvrdi da je njegovoj školi potrebno gotovo sve. Napominje da nemaju parno grejanje ni toalete. Dodaje da su i nova učila, uvek dobrodošla.

U UNICEF-u su svesni da država ima malo sredstava za ulaganje u školstvo, ali da treba da razmisli kada ta sredstva raspoređuje.

Michel Saint-Lot smatra da su deca u školi u Barama uskraćena. Podseća da se poslednji put ulagalo u školski inventar 2001. godine, i da je to tada učinio UNICEF.

Smatra da je tužno da je za 14 godina to jedina nova oprema koju je škola dobila.

Dodaje da je i tužno videti da deca nemaju organizovan prevoz i da moraju da pešače 4-5 kilometara do škole i nazad.

Uprkos svemu, nastavnici se trude da deci na najbolji način prenesu znanje. Kažu da uslovi ograničavaju decu da dostignu maksimum svog razvoja. I oni se žale da su učila dotrajala i da fiskulturna sala ne postoji.

U veliki broj škola u Srbiji koje su izolovane, malo se ulaže. U ovoj u Barama kao da je stalo vreme. Umesto centralnog grejanja, koriste peći iz prošlog veka.

U izdvojenim odeljenjima nema ni odgovarajućih toaleta.

Link ka videu
UNICEF Srbija

Aleksandar Saša Đorđević, nacionalni ambasador UNICEF-a, prilikom posete ovoj planinskoj školi naglašava da odrasli imaju obavezu da se bave decom i da obezbede bolje uslove za njih.

Kaže da je dužnost starijih, koji su prošli nabolje dane života odrastajući u školi i učeći od predivnih nastavnika, da se uključe i omoguće što bolje uslove za učenje svakom detetu u Srbiji.

„To je neki naš cilj, siguran sam i imperativ. Do te želje možemo doći uz organizacije kao što je UNICEF, ali i uz svakog pojedinačnog čoveka,“ kaže Đorđević.

Deca su najdragoceniji ljudski kapital Srbije.

Sistem obrazovanja napravljen 60-tih godina prošlog veka je zastareo, a škole u udaljenim predelima su zaboravljene, i u njih sektor obrazovanja nedovoljno ulaže.

U UNICEF-u kažu da nijedno dete ne sme biti zaboravljeno i da posebnu pažnju treba obratiti na škole koje se nalaze u udaljenim krajevima.

Sva deca, bilo gde da žive, treba da imaju kvalitetno obrazovanje.