Muhamed postiže svoj cilj zahvaljujući model programu

Ne samo da Muhamedovi roditelji ne insistiraju da on ostane u školi, već su ga bodrili da im se pridruži u Nemačkoj – potez koji bi označio kraj njegovog školovanja.

Guy De Launey
Muhamed na času
UNICEF Srbija/2015/Shubuckl

17 Decembar 2015

Prvoklasni kandidat

„Želim da postanem policajac“, kaže Muhamed Jeseti.

Osamnaestogodišnjak iz Kraljeva, izgleda kao prvoklasni kandidat, sa dobro razvijenim mišićima, čini se kao stvoren za održavanje javnog reda i mira – „vežbam pomalo u teretani“, kaže i sleže ramenima. Međutim, nije impresivan samo njegov fizički izgled.

Kratko vreme provedeno u Muhamedovom društvu odaje jednog pažljivog i komunikativnog mladića koji je morao da savlada velike izazove kako bi održao svoje ambicije.

S obzirom na njegovu situaciju, čak i završetak srednje škole bi se mogao smatrati uspehom, a da i ne spominjemo dobijanje ocena potrebnih za upis u školu za policajce.

 

Marginalni status

Muhamed živi na periferiji Kraljeva, u trošnom naselju koje je velikim delom sagrađeno od rebrastog betonskog gvožđa i nemalterisanih blokova.

Kola sa konjskom zapregom poskakuju i kloparaju dok se spuštaju neravnim i blatnjavim stazama između improvizovanih kuća. Sve ovo oslikava marginalni status Roma koji ovo mesto nazivaju domom.

Muhamed širi glas o vrednosti obrazovanja u svojoj zajednici.

 

Prednosti škole

To nije bilo jednostavno. Ne samo da Muhamedovi roditelji ne insistiraju da on ostane u školi, već su ga bodrili da im se pridruži u Nemačkoj – potez koji bi označio kako kraj njegovog školovanja tako i ambicije da postane policajac.

„To je velika šteta“, kaže Muhamed. „Mnogi ljudi u romskoj zajednici ne shvataju koliko je važno obrazovanje. Zaista im je teško to objasniti – oni to jednostavno ne prihvataju i ne razumeju.“

Sam Muhamed nema dileme oko toga koje prednosti donosi završetak njegovog školovanja.

„Veoma je važno ići u školu. Romska deca uglavnom ne idu ni u osnovnu školu, a kamoli u srednju školu. Ja zaista želim da idem u školu – imam svoj cilj. Želim da završim srednju školu i da se upišem na Policijsku akademiju.“

Link ka videu
UNICEF Srbija

Ciljevi i podrška

Ipak, Muhamedu je bilo teško da pomiri pritisak od strane porodice sa svojim sopstvenim željama. U jednom momentu je napustio školu na tri meseca i pridružio se roditeljima u Nemačkoj.

Međutim, ne odustajući od svog cilja, Muhamed se vratio u školu koja je shvatila koliko je važno deci poput Muhameda pružiti podršku koja im je neophodna da završe školu i dobiju šansu da izađu iz kruga siromaštva i socijalne isključenosti koji pogađa mnoge romske porodice.

Škola „Dr Đorđe Radić“ je jedna od deset škola u Srbiji koje učestvuju u model programu koji je započeo u aprilu 2014. godine sa ciljem da se spreči osipanje i rano napuštanje školovanja (RNŠ).

Projekat sprovodi UNICEF zajedno sa jednom lokalnom nevladinom organizacijom, Centrom za obrazovne politike, kao i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, uz finansijsku podršku kompanije UNIQLO i i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

Cilj je da škole intervenišu i preduzmu proaktivne mere za sprečavanje osipanja učenika – naročito onih iz ugroženih sredina, kao što je Muhamed.

 

Potencijalne nagrade

Program modelira različite pristupe, a potencijalne nagrade su velike. Za pojedince, završetak srednje škole može značiti pristup dobro plaćenim poslovima, bolje zdravlje i duži životni vek.

Međutim, država kao celina treba da se zalaže da ima koristi od viših poreskih prihoda, nižih stopa kriminala i zdravijih građana. Kako stvari stoje, samo polovina ljudi u Srbiji završi srednju školu.

U školi „Dr Đorđe Radić, program obuhvata celu školsku zajednicu – od učenika do nastavnika i nastavnica i pomoćnog osoblja.

Cilj je da se promoviše partnerstvo između roditelja i nastavnika i nastavnica, da se osnaži vršnjačka podrška među učenicima i učenicama i da se lokalna zajednica uključi u život škole.

Sva deca treba da osećaju da su dobrodošla na nastavu, bez obzira na njihovo poreklo i nacionalnost.

 

Jasan napredak

Direktorka škole Svetlana Mladenović kaže da vidi jasan napredak od početka programa.

„Intenzivirali smo saradnju sa roditeljima, radimo na njihovom prosvećivanju o značaju obrazovanja za romsku decu. Organizovali smo i radionice za nastavnike kako bi mogli da prilagode svoje metode romskoj deci.“

Gospođa Mladenović napominje da su roditelji ključni faktor u nastojanjima da se deca zadrže na nastavi i izražava zahvalnost romskoj nevladinoj organizaciji Plavi cvet, koja sarađuje sa školom od početka projekta za prevenciju ranog napuštanja školovanja. Njena koleginica, pedagoškinja Marsela Eskenazi Milutinović, ističe značaj organizovanja u pružanju pomoći Muhamedu da ostane u školi.

„Ohrabrili smo romsku zajednicu da ubedi Muhamedove roditelje“, kaže ona. „Kada nismo mogli zadovoljiti njegove potrebe, predsednik zajednice je bio spona između nas i Muhameda.“

Muhamed sa drugovima u školskom dvorištu
UNICEF Srbija/2015/Shubuckl

Brižno okruženje

Škola je učinila mnogo da stvori jedno brižno okruženje za pojedine učenike u riziku od napuštanja školovanja. Što se Muhameda tiče, on se u početku borio u školi „Dr Đorđe Radić“, kako u socijalnom tako i u obrazovnom smislu, i žalio se na diskriminaciju.

Škola je odgovorila tako što ga je ohrabrila da se uključi u Učenički parlament i pokrene vršnjački obrazovni program kako bi promenio ukorenjene stavove o romskim učenicima. Muhamed je sada dobro prihvaćen i izabran je za predsednika svog odeljenja.

„UNICEF je organizovao seminare kako bi se senzibilizirali nastavnici i nastavnice za rad sa ugroženim grupama i obezbedio mentora za naše vršnjačke edukatore,“ kaže gospođa Milutinović.

 

Prilagođena nastava

Na obrazovnom planu, škola je ponudila posebno prilagođenu nastavu iz matematike i fizike koja je pomogla Muhamedu da nadoknadi časove koje je propustio dok je bio u Nemačkoj. Sada mu je cilj da dobije ocene koje su mu potrebne i da uživa u svom iskustvu obrazovanja.

„Volim da idem u školu, volim svoje prijatelje, praktičnu nastavu i školu uopšte“, kaže Muhamed.

„Savetujem ljude u svojoj zajednici da nastave da uče i da imaju svoj cilj – da postanu samostalne, obrazovane osobe.“

Što se Muhameda tiče, model program je već postigao svoj cilj. Kada se program završi u oktobru 2016. godine, trebalo bi da služi kao osnova za nacionalni model pružanja pomoći ostaloj ugroženoj deci da ostanu u školi i poboljšaju svoj život.