Marama i fotografija kao jedina dragocenost

Poreklom Avganistanka, Nilufar (13) nikad nije živela u zemlji svog porekla.

Vladimir Banić
Nilfar sa fotografijom i maramom koje nosi svuda
UNICEF Srbija/2018/Vaš

22 Januar 2019

‘’Nemam više fotografija, samo ovu. Na njoj sam ja u verskoj marami (hidžab) koju sam dobila od škole kada sam završila treći razred u Iranu. Sva deca su tada dobila iste marame.’’

Tako nabrajanje svojih uspomena započinje i završava trinaestogodišnja Nilufar.

Poreklom Avganistanka, Nilufar zapravo nikad nije živela u zemlji svog porekla.

Rođena je kao izbeglica u Pakistanu, a njena porodica je kasnije sigurnost tražila u Iranu, Turskoj, zatim Grčkoj, i sada Srbiji gde borave već tri godine.

U jednom od izbegličkih centara u toj zemlji Nilufar ponosno pokazuje čitavo svoje sećanje koje staje u malu dečiju torbu; razvija roze-belu maramu za molitvu i iz nje nežno uzima fotografiju pazeći da je ne ošteti.

Nilufar iz Avganistana, 13 godina, sa maramom za molitvu
UNICEF Srbija/2018/Vaš
Nilufar iz Avganistana, 13 godina, sa maramom za molitvu

Lice na toj fotografiji otkriva devetogodišnjakinju koja je srećna jer je završila školsku godinu sa odličnim ocenama. Pre toga se igrala sa drugaricama i slušala nastavnika koji im je rekao kako da gledaju u fotoaparat.

Par dana kasnije dobila je fotografiju, a nedugo posle toga, roditelji su opet morali da pođu sa Nilufar i još troje dece dalje, ka nečemu što misle da je za njih sigurnija zemlja.

U tim kretanjima preko državnih granica, neretko fizički veoma teškim, ali i opasnim, naročito po Nilufar i njenog mlađeg brata i sestre, najvažnije je bilo stići na sledeće odredište. To je često značilo da se sa sobom nosi najpotrebnije kako bi roditelji mogli da četvoro dece bezbedno prevedu preko planina, kroz šume, skrivajući se od naoružanih pljačkaša ili od policije.

U situaciji kada je trebalo da se bira između toplog džempera i igračke, prevagu bi odneo džemper. Između ćebeta za spavanje pod vedrim nebom i lopte, mesta bi bilo ipak samo za ćebe.

Link ka videu
UNICEF Srbija

Ipak, u malom prtljagu koji je Nilufar da bi pomogla roditeljima nosila sa sobom kao najstarija sestra, uvek bi nalazila mesto za njenu jedinu uspomenu na rano detinjstvo. Na jedino što ima u svom vlasništvu – tu fotografiju i maramu.

‘’Nije bilo razlike među nama tada. Svi mi deca smo bili isto obučeni i svi smo bili srećni’’, objašnjava Nilufar, i zapravo otkriva zašto su joj te dve stvari toliko dragocene. Jer jedini momenat kada se kao dete izbeglica nije osećala drugačije od druge dece je bilo tada, kada su svi bili jednaki. Možda zbog toga već sada nema sumnje čime želi da se bavi kad poraste:

‘’Biću nastavnica’’. kaže i dodaje: ‘’Mislim da je veoma važno pomagati deci’’.