Ljuljaška iz Nemanjinih snova

„Igralište mojih snova“ u Ćićevcu je, za sada, jedino inkluzivno igralište u Srbiji koje je izgrađeno baš kako su ga deca zamišljala i tako da im omogućava bezbednu igru, dostupnu svakom mališanu.

Jelena Terzic
04 Novembar 2020

Na decenijama jedinom igralištu u Ćićevcu retko je bilo mnogo dece. Ona sa invaliditetom teško su mogla po neravnoj podlozi do nekoliko oronulih sprava. Devetogodišnji Nemanja ponekad je  dolazio sa starijim bratom i roditeljima. Na ljuljašci, koja nije prilagođena njegovim potrebama, maštao je o svom igralištu iz snova.

„Voleo bih da se na velikoj ljuljašci i klackalici igram sa svojim bratom Veljkom“, podelio je Nemanja delić svojih snova.

Nemanjina (9) želja je bila da se na ljuljašci igra sa bratom Veljkom
UNICEF Srbija/2019/Pančić

I na postojećem igralištu mogao je da se klacka ili spusti niz tobogan, ali tek uz nečiju pomoć što je značilo da bi pored njega stalno trebalo da budu mama ili tata.  

„Ranije, [dok je bio manji]  nismo često dolazili u park sa Nemanjom, iz zdravstvenih razloga“, kaže dečakova mama Sonja Pauničić. „Sada bismo mogli, ali volela bih da su sprave bezbedne, tako da mogu da posmatram kako se [samostalno] igra, bez brige da bi mogao da se povredi.“

Nemanjin tata se sa dubokim uzdahom seća da je njegov sin još kao beba, mesec i po rođenju, imao prvu operaciju stopala. Čekaju ga još dve.

„Nemanja se trudi da u svemu prati starijeg brata, najviše voli sa njim da igra fudbal“, objašnjava otac dvojice dečaka.

UNICEF Srbija/2019/Pančić

Na likovnim i literarnim radionicama u kojima je učestvovao sa brojnim drugarima, osnovcima iz Ćićevca, Nemanja je otkrio  da je bezbedna ljuljaška njegova velika želja. Nastavnici iz škole i zaposleni u ćićevačkom Udruženju „Okular“ organizovali su ih, kako bi od dece saznali kako izgleda njihovo „Igralište iz snova“.  

Na krilima dečjih  ideja, u saradnji sa UNICEF-om, u Ćićevcu su krenuli u izgradnju inkluzivnog igrališta, u kojem sva deca mogu ravnopravno da koriste sve sprave i uživaju u zajedničkoj igri.

Betonski ravan teren omogućava lako kretanje svima, i u kolicima, u kojima deca mogu da se vrte i na vrtešci. Ispod svake sprave je mekša tartan podloga. Tu su i bezbedne niske klackalice i njihalice sa oprugama. Najzahtevniji deo projekta inkluzivnog igrališta bio je skejt park. Izabrali su i lepo mesto, među drvećem.

U svemu su im pomogli Sportski savez osoba sa invaliditetom i Arhitektonski fakultet iz Beograda.

„Dolazili su studenti Arhitektonskog fakulteta, pa smo zajedno sa decom i roditeljima iznosili ideje kako da napravimo najbolje igralište. Javno smo izložili nekoliko predloga, koje su studenti projektovali uz pomoć profesora. Zajedno smo izabrali projekat za koji smo bili uvereni da najviše odgovara željama dece“, objasnila je Suzana iz Udruženja „Okular“.

Nemanja uživa sa bratom u ljuljašci svojih snova.
UNICEF Srbija/2020/Pančić

Pola godine kasnije, Nemanja je u svojoj ljuljašci iz snova. Dovoljno velikoj da se u njoj ljulja zajedno sa svojim bratom Veljkom. Samostalno se klackao, vrteo na vrtešci. Na pitanje kakvo je novo igralište, sa velikim osmehom kaže da je – veliko.

Nemanjin brat se prvi put, kaže, u parku igrao na spravi muzičkom instrumentu – metalofonu. Sudeći po osmesima, vrteška je omiljena sprava svim mališanima.

„Najzanimljivije su nam bile vrteška i ljuljaška“, kaže dvanaestogodišnji Veljko „Ovo igralište je najbolje od svih koje sam video.“

Nemanja uživa u novom igralištu sa bratom Veljkom.
UNICEF Srbija/2020/Pančić

Njihova mama je odahnula: „Mogu samo da sednem i da ga posmatram kako uživa u igri. Može sam, bez moje pomoći da se igra sa bratom, kao i sva druga deca.“

Nemanja i Veljko se igraju sa drugarima na jedinom inkluzivno igralište u Srbiji koje su osmislila deca.
UNICEF Srbija/2020/Pančić

„Igralište mojih snova“ u Ćićevcu je, za sada, jedino inkluzivno igralište u Srbiji koje je izgrađeno baš kako su ga deca zamišljala i tako da im omogućava bezbednu igru, dostupnu svakom mališanu. Projekat UNICEF-a, ostvaren je uz finansijsku podršku NCR fondacije, a u saradnji sa Sportskim savezom osoba sa invaliditetom grada Beograda SSOSIB, opštinom Ćićevac i Arhitektonskim fakultetom u Beogradu. Ovo igralište bi trebalo da postane model izgradnje inkluzivnih igrališta u manjim i većim sredinama u Srbiji.