Godine uzleta Dunje Marinkov

Dunja Marinkov je sedmogodišnja devojčica. Voli da se igra, da pravi frizuru sa kikicama, da ide u vrtić. Voli da crta i boji, slaže kocke i provodi što više vremena napolju gde joj je omiljena igra Između dve vatre.

‚‚Najbolje drugarice su mi Dijana, Maja i Kasja’’ kaže Dunja u pauzi igranja između dve vatre, dok je one čekaju da se vrati u igru.

‚‚Najlepši deo dana mi je kada idem u vrtić’’ objašnjava dok se uzbudljiva igra sa loptom i dalje odvija iza nje.

Ipak, da bi učestvovala u ovoj igri, Dunja je morala da uloži dosta napora. Iza jednostavnih pokreta koje sada obavlja su godine vežbi sa lekarima i porodicom.

Ona ima cerebralnu paralizu i prolazila je kroz razne operacije i zdravstvene poteškoće koje su uslovljavale dugoročne tretmane i onemogućavale bezbrižno detinjstvo.

Poslednjih godinu dana Dunja pohađa pripremni-predškolski program u vrtiću Zvončić u Kaću, prema novoj koncepciji Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja koja ističe integrisani pristup učenju kroz razvijanje projekata zajedno sa decom, gde nema gotovih rešenja, već se zajedno razvijaju ideje i planovi.

U okviru priprema za Dunjin  upis, vrtić je obezbedio prilaznu rampu i prilagodio prostor tako da omogući nesmetano kretanje. Zajedno sa Dunjinim roditeljima, napravljen je plan aktivnosti za uključivanje i  roditelji sve dece iz grupe su informisani o planu.

Zajedničkim snagama svih, osmišljen je način kako da se deca iz grupe uključe u Dunjino prilagođavanje na vrtić.

Roditelji su kod kuće razgovarali sa svojom decom, a u vrtiću su zajedno čitali slikovnicu o različitosti i pričali o hodalici.

Na početku, Dunja je bila stidljiva i nije bilo lako ostvariti komunikaciju.

Prateći njena interesovanja, vaspitačica se dosetila da koriste mikrofon što se pokazalo kao odlično rešenje.

Dunja sada značajno manje koristi hodalicu, slobodnija je u komunikaciji i samostalnija u svakodnevnim aktivnostima, uz podršku svojih drugara.

Prateći novu programsku koncepciju, vaspitačica organizuje aktivnosti tako da je Dunja potpuno uključena u život vrtića.

‚‚U ovom procesu, deca, roditelji i mi vaspitači smo partneri,’’ kaže Dunjina vaspitačica Radmila Miladinov.

‚‚Zajedno biramo teme i aktivnosti kojima ćemo se baviti, pre svega na osnovu želja i interesovanja dece, a ne prema zadatom rasporedu.

Deca su na taj način više motivisana, a i nama vaspitačima znači da stalno iznova istražujemo nove načine kako da ih vaspitavamo, a ne da pratimo rasporede i programe koji se zasnivaju na tome da nešto izdeklamujemo i da se tu sve završi.’’

Ovakav pristup pozitivno utiče na svu decu, jer im pomaže  da lakše  usvajaju znanja i veštine potrebne za budući razvoj, razvijaju empatiju i saradnju.

‚‚Dunji mnogo znači boravak u vrtiću,’’ kaže njena mama Josipa i dodaje, ‘’za dvanaest meseci koliko je tu, ona se mnogo promenila. Znači joj za samopouzdanje i pripremu za školu. Sada je mnogo slobodnija da se izrazi u grupi, među vršnjacima, što pre nije bio slučaj.“

Uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i UNICEF sprovode niz inicijativa usmerenih na unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Nove Osnove, simbolično nazvane „Godine uzleta“, predstavljaju jedinstven okvir za razvijanje raznovrsnih programa vaspitno-obrazovnog rada sa decom, od jaslenog uzrasta do polaska u školu.

Zasnovane su na savremenim teorijskim postavkama o detinjstvu, učenju i razvoju dece ranog uzrasta, i promovišu uvažavanje različitosti, razumevanje učenja kao procesa istraživanja kroz igru, i sticanja životno/praktičnih iskustava.