Dugačko putovanje do Srbije

Bahir je jedan od desetine hiljada dece bez pratnje koji su od početka 2015. godine prešli Mediteran u potrazi za sigurnošću i zaštitom u Evropi.

UNICEF Srbija
Izbeglice i migranti u potrazi za utočištem
UNICEF Srbija/2016/Georgiev

17 Jun 2016

Bahir je jedan od desetine hiljada dece bez pratnje koji su od početka 2015. godine prešli Mediteran u potrazi za sigurnošću i zaštitom u Evropi. Danas, dok čeka da se spoji sa svojom porodicom, on živi sa Petrovićima, hraniteljskom porodicom u Srbiji.

U dvorištu porodične kuće Petra i Petre Petrović* u jednom gradiću u Srbiji, šeta dečak sa kačketom na glavi. U ušima su mu slušalice. Tiho peva dok sluša rep muziku.

Novi član domaćinstva hraniteljske porodice Petrović se zove Bahir* i ima 16 godina. Pobegao je iz Avganistana u Pakistan, a zatim je dalje sa izbegličkim talasom iz Turske, preko Grčke i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije stigao do Srbije.

 

Putovanje kroz Evropu

Na srpskoj granici je policija primetila da putuje sam. Bahir im je objasnio da su mu roditelji već zatražili azil u Zapadnoj Evropi tako da su ga socijalne službe u Srbiji smestile u hraniteljsku porodicu dok se ne spoji sa svojom porodicom.

„Moje putovanje do Srbije je trajalo čak četiri meseca. Petra je vrlo dobra žena. Kad sam došao u njihov dom imao sam 64 kilograma, a sada imam 72 kilograma,“ kaže Bahir osmehujući se.

Porodica Petrović je Bahiru pružila preko potrebnu negu i podršku.

On je imao sreće, jer većina deca bez pratnje nema mrežu podrške u Evropi, a mnoga su doživela neku vrstu psihološke traume, neka su bile izložene sukobu, nasilju i zlostavljanju.

Mnogi dečaci i devojčice su izgubili kontakt sa roditeljima u svojim zemljama ili su se razdvojili od svojih porodica tokom putovanja ka Evropi.

Bahir je jedan od desetine hiljada dece bez pratnje koji su od početka 2015. godine prešli Mediteran u potrazi za sigurnošću i zaštitom u Evropi.

U tom periodu, više od milion ljudi – većina njih iz Sirije, Avganistana i Iraka – su iskusili opasna putovanja morem, bežeći od sukoba i ekonomskih teškoća.

Ovo je nesumnjivo jedna od najvećih izbegličkih kriza sa kojom se Evropa suočila od kraja Drugog svetskog rata. U junu 2015, svaki deseti izbeglica/migrant je bilo dete, a početkom juna 2016, 35 % njih su bila deca.

Dečak hoda prugom noseći torbu sa stvarima preko ramena
UNICEF Srbija/2016/Georgiev

Bezbedno podorično okruženje za decu bez pratnje

Bezbedno porodično okruženje je važno za razvoj i dobrostanje svakog deteta.

Osim Bahira, u domu Petrovića je još troje predškolske dece koja su u programu hraniteljstva. Tokom deset godina u njihovoj kući je na taj način zbrinuto petnaestoro dece, među njima i šestoro dece izbeglica i migranata.

Hraniteljstvo je za Petru velika radost, ali i kako kaže, velika odgovornost.

„Meni je to divno. Ne znam kojim rečima bih vam to opisala. To je možda veća briga nego za svoje rođeno dete jer je i veća odgovornost,“ kaže Petra Petrović.

„Mi jedno vreme, jedno četiri meseca nismo imali decu. Bila nam je prazna kuća. Kad smo već očekivali da će nam doći deca, to je bila radost. I voleo bih dokle god možemo i imamo zdravlja, da stalno na hraniteljstvu imamo decu,“ kaže Petar Petrović dok oko njega trče tri dečaka koji samo što su došli iz vrtića.

„Prvo, to radimo da bi shvatili šta je porodica. Da bi videli kako se u jednoj normalnoj porodici odrasta, kako se provodi dan, ujutro – ustajanje kad je, ručak, večera, zajedno gledanje televizije, zajedno kad se oni igraju da smo pored njih,“ priča Petar.

Bahir je u domu Petrovića već naučio pomalo srpskog jezika. Hoće da nauči od Petra sve u vezi sa vođenjem domaćinstva jer ne zna koliko će dugo ostati u Srbiji. Kaže, čak i kad se spoji sa svojom porodicom – neće ih zaboraviti.

Podrška hraniteljtsvu u Srbiji daje dobre rezultate. UNICEF, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, ulaže napore da se hraniteljstvo, koje je u Srbiji razvijeno, još više unapredi kako bi se uvremenjeno i kvalitetno obezbedio urgentni smeštaj za dete.

To se pokazalo uspešnim i tokom ove izbegličke i migrantske krize – socijalne službe pružaju zaštitu i omogućavaju smeštaj u hraniteljskim porodicama izbegličkoj deci bez pratnje koja borave u Srbiji. Ovo je mnogo bolja opcija za decu kao što je Bahir, nego smeštanje u institucije.

 

Zagovaranje u najboljem interesu dece bez pratnje

Nije poznato koliko je dece bez pratnje i dece koja su se razdvojila od svojih porodica tokom putovanja došlo u Evropu od početka 2015. godine.

Najnoviji podaci pokazuju da je u toku 2015. godine skoro 96.500 dece bez pratnje podnelo zahtev za azil u Evropi – oko 20 odsto od ukupnog broja dece koja su zatražila azil.

Tokom ove krize, UNICEF se kontinuirano zalaže za alternativne vrste smeštaja za decu bez pratnje, da imaju pristup uslugama u svakom trenutku, i za spajanje dece sa porodicama u Evropi.

UNICEF se takođe zalaže za efikasne procedure za dobijanje azila, kao i za to da se sistemski deluje u najboljem interesu deteta prilikom donošenja odluka koje se odnose na decu.

Kroz mrežu nacionalnih kancelarija i nacionalnih komiteta, UNICEF mobilizuje partnere i zalaže sa da vlade omoguće da njihovi nacionalni sistemi za zaštitu dece budu dostupni deci izbeglicama i migrantima.

U Srbiji, UNICEF-ov odgovor na izbegličku i migrantsku krizu su omogućili donatori, partneri i Vlada Republike Srbije.

 

*Imena su promenjena da bi se zaštitio identitet deteta i porodice.