Škola udaljena 5000 kilometara

Društvene norme ne gledaju blagonaklono na školovanje devojčica u Kabulu i dešava se da roditelji koji kćerke pošalju u školu dobijaju pretnje od Talibana.

Vladimir Banić
Marwa i Safa
UNICEF Srbija/2017/Vaš

26 Maj 2017

Krnjača - Fejsal Naziri je u Kabulu radio kao prodavac u blizini škole. Svakog dana je gledao kako deca idu na nastavu prolazeći pored njegove radnje. Mahom su to bili dečaci i vrlo, vrlo retko devojčice.

Kaže da je školovanje u njegovoj zemlji rizično za decu. Povremeno u gradu odjekuju eksplozije, a neretko u njima stradaju deca.

Pored toga, društvene norme ne gledaju blagonaklono na školovanje devojčica i dešava se da roditelji koji kćerke pošalju u školu dobijaju pretnje od Talibana. Zabrinuto klima glavom dok objašnjava: ‘’Oni te pretnje vrlo često i ostvare.’’

Razmišljao je šta da radi sa dve kćerke bliznakinje koje bi trebalo uskoro da krenu u školu. Dugo je razgovarao sa suprugom o tome kako da im omoguće obrazovanje koje zaslužuju.

Razmotrili su opcije koje su imali, a onda jedne noći krenuli put Evrope. Rizik koji su imali ispred sebe je, čini im se, bio manji od rizika koji ostavljaju.

Pre osam meseci su se obreli u Srbiji i rešili tu i da ostanu. Njihove kćerke Safa i Marwa su u izbeglištvu dobile još jednu sestricu – Sanu.

Ona ima tek jedanaest dana. Žive u Centru za prihvat izbeglica u Krnjači, pored Beograda. Svi su u jednoj sobi u kojoj se nalaze veliki krevet, jedan ormar i pisaći sto.

Budući pravnici, policajci i lekari koji trenutno žive u izbegličkom centru zahvalnim pogledom preuzimaju poklone i žure natrag u svoje sobe kako bi se spremili za sutrašnju nastavu.

Fejsal pokazuje rukom ka stolu: ‘’Zbog ovoga smo prešli hiljade kilometara.’’

Za stolom Marwa i Safa, koje odaje da su bliznakinje samo to što imaju iste roze majice i isti znatiželjni pogled, sede i vežbaju pisanje. Inače su veoma različite, kako po frizuri, tako i po temperamentu.

Safa je glasnija i ne plaši se stranaca. Ima kovrdžavu kosu i sve vreme trčkara. Prepodne želi da bude policajac, a popodne pravnica.

Safa je tiha, ima ravnu kosu i više voli da je uz mamu. Kad poraste, želela bi da bude lekar.

Obe su u Srbiji krenule u školu. Sada rade domaći zadatak posvećeno i u tišini.

Safa kaže da mnogo voli da ide u školu jer su tamo svi prema njoj veoma dobri. Ima dosta devojčica sa kojima može da se igra. Marwa voli nastavnicu. Ne može da se seti kako se zove, ali kaže da je veoma lepa i pažljiva prema njoj.

Pored same nastave, obema se dopada put do škole. Automobil dolazi po njih, i one sa prevodiocem prelaze mostom veliku reku Dunav.

– Kao da idemo na izlet, kratko objašnjava Safa.

Tata Fejsal gleda ponosno na završene domaće zadatke, a onda sve troje odlaze da preuzmu školske rančeve i pribor koji je UNICEF uz pomoć Odeljenja Evropske unije za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO) obezbedio kako bi se svoj deci izbeglicama i migrantima omogućilo kvalitetno obrazovanje.

Direktor UNICEF-a u Srbiji Michel Saint-Lot u poseti porodici Neziri
UNICEF Srbija/2017/Vaš
Direktor UNICEF-a u Srbiji Michel Saint-Lot u poseti porodici Neziri

Budući pravnici, policajci i lekari koji trenutno žive u izbegličkom centru zahvalnim pogledom preuzimaju poklone i žure natrag u svoje sobe kako bi se spremili za sutrašnju nastavu.

Fejsal gleda kako se njegova deca sa drugom udaljavaju malim koracima kojima započinju svoju veliku i sigurnu budućnost.

Novi rančevi za nove školske uspehe
UNICEF Srbija/2017/Vaš
Novi rančevi za nove školske uspehe.
Marwa i Safa rade domaći.
UNICEF Srbija/2017/Vaš
Marwa i Safa rade domaći.

Kratko komentariše, više za sebe, nego da bi ga neko čuo, kao da preispituje da li je odluka koju su on i supruga doneli jedne noći u Kabulu bila ispravna:

– Vredelo je.