Kako do škole društvene brige – pregled nalaza

Studija o efektima mera prevencije i intervencije za sprečavanje osipanja učenika iz obrazovnog sistema Republike Srbije

UNICEF Srbija/2018/Shubuckl

Studija [1] predstavlja rezultate primene modela za sprečavanje osipanja - šta se postiglo merama prevencije osipanja i reagovanja na školskom nivou. Studija je pokazala da su kreirani mehanizmi delotvorni i da škole imaju i potencijale i kapacitete i adekvatne mehanizme da se uključe u prevenciju prevremenog napuštanja obrazovanja zajedno sa svojim partnerima na lokalnom nivou, roditeljima i učenicima.

 

Rezultati

10 pilot škola sa teritorije cele Srbije (škole sa najvećim rizikom od osipanja učenika), uspelo je da značajno smanji osipanje svojih učenika u odnosu na period pre sprovođenja  modela. Uspešnost ovih škola sa najtežim uslovima rada ukazuje na to da se ovaj model uspešno može primeniti i u ostalim školama, u kojima nema izazova takvog obima.

  • Izabrane škole su smanjile stope osipanja učenika za 66%.
  • Školsko postignuće nije povećano u srednjim stručnim školama koje su učestvovale u projektu, ali jeste u periodu kada učenici kreću u peti razred osnovne škole, što je period kada je rizik od osipanja veći.
  • Stopa izostajanja u srednjim stručnim školama smanjena je za oko 30%, dok je slično smanjenje izostajanja zabeleženo i u osnovnim školama.
  • Stopa ponavljanja razreda u pilot školama smanjena je za 23%.
  • Od 450 učenika za koje je rađen IPPO (individualni plan prevencije osipanja), škole je napustilo samo 25 učenika 

Rezultati govore da škola može preventivno da utiče i na dejstvo onih faktora za koje se obično misli da ne može da utiče – veoma izraženo siromaštvo, rana trudnoća i udaja, ozbiljni problemi u porodici i ozbiljni problemi u ponašanju. Ovo ukazuje na to da ovaj model treba primeniti u svim školama, osnovnim i srednjim stručnim.

obrazovanje

Važni nalazi studije

Osipanje se može desiti u bilo kom periodu školovanja, iako postoje neki periodi kada je osipanje češće. Na odluku učenika da odustane od školovanja mogu da deluju različiti faktori rizika. Nakon prikupljenih podataka napravljena je „tipologija” faktora rizika od osipanja koja prikazuje različite tipove dejstva faktora rizika od osipanja i njihove karakteristike. 

Shvatanje kompleksnosti fenomena odustajanja od obrazovanja, razumevanje da se ne radi o „ličnom izboru” učenika i preuzimanje odgovornosti nadležnih institucija i donosilaca odluka – prvi korak ka željenoj promeni – dovodi do stvaranja mogućnosti da se svaki učenik zadrži u sistemu obrazovanja do sticanja odgovarajuće kvalifikacije.

Mnogi roditelji izveštavaju o rastu ugleda škole u lokalnoj zajednici, koje se sve više prepoznaju kao ustanove koje „vode društvenu brigu” o budućnosti i životnim perspektivama učenika.

Značajan broj nastavnika je razvio svest o tome da je potrebno raditi na promeni prakse koja dovodi do toga da učenik ponavlja razred, pomerajući težište od odgovornosti učenika za neuspeh, ka vlastitom neuspehu zbog tog ponavljanja.

model

Model za sprečavanje osipanja učenika iz obrazovnog sistema

Sastoji se od tri komponente, gde prvu čini Sistem za ranu identifikaciju i reagovanje koja obuhvata aktivnosti i intervencije na nivou škole ali i zajedničke aktivnosti sa partnerima u okviru lokalne zajednice.  U okviru ove komponente:

  • Odeljenske starešine identifikuju učenike pod rizikom od osipanja. Faktori rizika koje procenjuju su: socioekonomski status, apsentizam (visoka stopa izostanaka), školsko postignuće, ponašanje, ispunjenost uslova za socijalnu pomoć, prihvaćenost u školi, zlostavljanje i zanemarivanje, maloletnička trudnoća, ponavljanje razreda, izbeglištvo, nekompletna porodica i doživljena trauma.
  • Za učenike pod rizikom od osipanja, Tim za prevenciju osipanja (TPO), sa stručnim saradnikom škole i koordinatorom za učenika pod rizikom od osipanja, pravi individualni plan prevencije osipanja - individualizovane mere podrške, plan prevencije jer je važno da akcija bude fokusirana, timska, planska, individualizovana i praćena.

Drugu čine Mere prevencije i intervencije na nivou cele škole- mere i aktivnosti koje se odnose na:

(1) uključivanje roditelja u život škole, kroz volontiranje i izborne aktivnosti u školi i/ili lokalnoj zajednici, podršku roditelja i saradnja sa nastavnicima na podizanju svesti kod učenika o značaju obrazovanja, uključivanje roditelja učenika pod rizikom od osipanja u Savet roditelja, Školski odbor ili zajedničke školske aktivnosti (predstave, svečanosti, sastanci), podrška roditelja koji su komšije roditeljima učenika pod rizikom od osipanja u vidu pružanja informacija, očuvanja kontakta sa školom, informisanja škole o delovanju faktora rizika, povezivanje roditelja učenika pod rizikom od osipanja i drugih roditelja u pravcu razmene informacija, radu na samopoštovanju njihovih učenika i jačanju osećanja pripadnosti, itd.

(2) jačanje vršnjačke podrške kroz uspostavljanje vršnjačkih mentorskih i medijatorskih timova, vršnjačka podrška u učenju, aktivan rad vršnjačkih timova na uključivanju u vannastavne aktivnosti manje aktivne dece, razmena informacija sa njima o motivaciji, važnosti obrazovanja, zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, rizicima koje nosi prekidanje školovanja, promena mesta sedenja unutar učionice koje će favorizovati uzajamnu podršku i veće osećanje dobrobiti za one učenike za koje postoji sumnja da nisu najbolje prihvaćeni, snažnija vršnjačka podrška prilikom prelaska na predmetnu nastavu, pripremanje učenika pod rizikom od osipanja od strane starijih učenika za taj prelazak, informisanje o ocenjivanju, daljim šansama za nastavak školovanja, učenje u malim zajednicama učenika itd.

(3) novi koncept dopunske nastave - „otvoren” i fleksibilan model koji daje okvir i strukturu za organizovanje ovog vida podrške, u skladu sa specifičnostima škole, lokalnim kontekstom i potrebama učenika. Nastavnik primenjuje različite strategije motivisanja učenika, daje adekvatnu i blagovremenu povratnu informaciju, primenjuje formativno ocenjivanje i omogućava učenicima da dožive osećaj uspeha. Dopunska nastava nije u rukama pojedinačnog nastavnika, već se planira na nivou škole (planiraju je zajedno odeljenske starešine, predmetni nastavnici, direktori, stručne službe i roditelji).

Treća komponenta modela odnosi se na jačanje kapaciteta škole i aktivnosti kojima se utiče na promenu školske kulture i obuhvata program izgradnje kapaciteta zaposlenih u školama kroz  različite tipove obuka i mentorstvo.

Nastavnicima su koristile i obuke koje su pohađali i koje su se odnosile na podršku razvoju ličnosti deteta i učenika; komunikaciju i saradnju, vaspitni rad, jačanje antidiskriminacije, opšta pitanja nastave, obrazovanja dece sa potrebom za dodatnom podrškom, obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina.

Devojčica čita knjigu u parku

Zaključci i preporuke

Dvogodišnja implementacija Modela pokazuje da:

  • je efektivan u sprečavanju osipanja, ali da utiče i na druge važne aspekte školskog funkcionisanja koji se odnose na celu školu. U sebi nosi potencijal za stvaranje participativne, otvorenije i inkluzivnije škole – „škole društvene brige” u kojoj svi nastavnici i učenici imaju razvijenije osećanje dobrobiti.
  •  da škola može da utiče na dubinske i sistematske faktore rizika od osipanja i pomogne najugroženijim učenicima da ostanu u obrazovnom sistemu i pozitivno utiče na njihovu budućnost
  • važan faktor uspešnosti je fleksibilnost modela koji daje opšti okvir i smernice , a škole same razrađuju aktivnosti prema svojim potrebama i specifičnostima.

Prelazak iz osnovne u srednju školu je izuzetno osetljiv i rizičan period kada je osipanje u pitanju. Škole još uvek ne prepoznaju u potpunosti važnost pružanja sistemske podrške u ovom periodu. Osnovne škole ne vide svoju ulogu u motivisanju učenika da nastave obrazovanje nakon osnovnog, a srednje škole u upoznavanju budućih učenika sa  obrazovnim profilima koje nude i šansama za zapošljavanje.

Potrebno je dodatno finansirati ugrožene škole, odnosno lokalne samouprave u kojima se nalaze, kako bi učenici pod visokim rizikom od osipanja imali obezbeđenu: materijalnu podršku sistema socijalne zaštite (udžbenike, pribor, obrok u školi, odeća i obuća ukoliko je potrebno), besplatan prevoz (za učenike srednjih stručnih škola s obzirom da zakon ne obavezuje lokalne samouprave da pokriju ov troškove jer pohađanje srednje škole nije obavezno), bolje usmeren sistem stipendiranja i dr.

Uspostavljanje horizontalne mreže škola i razmena iskustva i primera dobre prakse između škola kada je sprečavanje osipanja učenika u pitanju (ali i za druga pitanja), je izuzetno važna, ali nedostajuća karika u našem sistemu. Škole koje su učestvovale u projektu, mogle bi biti mentorske škole ili „model škole”.

 

Preporuke za obrazovne politike

  • Primeniti Model za sprečavanje osipanja u svim školama.   
  • Da bi pravilno primenjivali Sistem za ranu identifikaciju i reagovanje odeljenske starešine moraju da kontinuirano i redovno procenjuju rizik od osipanja (primenom Instrumenta za identifikaciju učenika pod rizikom od osipanja), bar četiri puta u toku školske godine.
  • Alat razvijen za  sprečavanje osipanja, IPPO, treba povezati sa postojećim individualno obrazovnim planom (IOP) u jedinstven dokument- načelo „jedno dete – jedan plan”
  • Obezbediti posebnu obrazovnu podršku učenicima čiji su roditelji radni migranti, čije porodice često menjaju mesto boravka i koji ne znaju jezik na kome se odvija nastava, kao i  one koji privremeno napuštaju školu zarad sezonskih migracija unutar Srbije (obezbediti saradnju škola i školskih uprava kako bi oni privremeno pohađali školu u mestu u koje su migrirali, bez administrativnih prepreka i sa izraženom fleksibilnošću sistema)
  • Vršnjačka podrška treba da postane obavezni deo školske borbe protiv osipanja učenika. Ojačati ulogu učeničkog parlamenta kroz veći uticaj pri donošenju školskih odluka (npr. pravo glasa).
  • Rekonceptualizacija dopunske nastave u školama podrazumeva da škole budu fleksibilnije u sprovođenju i organizaciji dopunske nastave.
  • Razviti sistem dodatne podrške učenicama iz romske populacije i u slučajevima ranog ulaska u brak i maloletničkih trudnoća.
  • Sprovediti praćenje osipanja na nacionalnom nivou i rezultata (efektivnosti) ciljanih mera. Jedinstveni informacioni sistem prosvete bi omogućio efektivniji i efikasniji način praćenja učenika (preko jedinstvenog obrazovnog broja) prilikom premeštanja u drugu školu, praćenje obrazovnog puta učenika, naročito onih pod rizikom od osipanja i bolje obezbeđivanje dodatne podrške.
  • Aktivno sprečavati prakse koje su negativne i neefikasne: ponavljanje razreda (prebacuje svu odgovornost za neuspeh na učenika), diskriminacija od strane nastavnika i učenika, preterano disciplinovanje učenika itd.
  • Razvijanje i održavanje međuresorne saradnje u sprečavanju osipanja. Naročito je značajna saradnja resora prosvete, omladine i sporta, socijalne politike, zdravlja i finansija, uz uključivanje partnera iz drugih sektora (civilni sektor, privredni sektor, nivo lokalne samouprave).
  • Finansiranjem „po učeniku” umesto po odeljenju, mogle bi se ostvariti uštede u okviru sredstava usmerenih na obrazovni sistem i tim sredstvima podržati škole i lokalne samouprave koje se sreću sa izuzetno teškom situacijom pri obezbeđivanju sredstava
  • Razmotriti uvođenje mehanizma nagradnog finansiranja- dodatno finansiranje škola koje su veoma uspešne u  smanjenju stope osipanja učenika, ali i mehanizam dodele donacija male vrednosti za škole iz siromašnih opština koje razvijaju inovativne načine sprečavanja osipanja.
  • Pokrenuti dugoročnu kampanju za promociju značaja obrazovanja kao pokretača ekonomskog razvoja, socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, naročito imajući u vidu značaj koje ima sticanje višeg nivoa obrazovanja za osetljive društvene grupe. Promovisati primere dobrih praksi i uspešnih škola kroz konkurse, nagrade i medijske promocije.
  • Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji predviđa da se urade sve potrebne analize radi utvrđivanja mogućnosti i opravdanosti da od 2020. godine bude obavezan upis u srednje obrazovanje nakon osnovne škole, kao i ostanak u srednjem obrazovanju do sticanja punoletstva

 

Preporuke za škole

  • Smernice  za škole - Priručnik za škole za planiranje, sprovođenje i praćenje mera za sprečavanje osipanja učenika. 
  • Sistem za ranu identifikaciju i reagovanje, škole mogu lako da ga primene na osnovu prateće obuke i predloženih instrumenata i alata. Instrument za identifikaciju učenika pod rizikom od osipanja trba primenjivati nekoliko puta u toku školske godine.
  • Treba posvetiti posebnu pažnju razvijanju svesti o odgovornosti svih zaposlenih u školama za uspešno završavanje školovanja svakog učenika.
  • Podaci koji se prate na nivou škole moraju biti komplementarni onima na nacionalnom nivou.
  • Iako cela škola treba da bude uključena, koordinacija sprečavanja osipanja treba da bude poverena timu posebno zaduženom za sprečavanje osipanja ili dodelom novih nadležnosti postojećem timu .
  • Za učenike pod visokim rizikom od osipanja treba izraditi i primenjivati plan za sprovođenje mera za pojedinačne učenike čija će se efektivnost pratiti na mesečnom nivou.
  • Izgraditi saradnju između zaposlenih u školi koji rade u različitim ciklusima obrazovanja kako bi pružili adekvatnu podršku tokom prelaska učenika u sledeći obrazovni ciklus.
  • Razvijati programe vannastavnih i vanškolskih aktivnosti (npr. kroz organizovanje umetničkih i sportskih sekcija) koji bi uključivali i učenike iz osetljivih grupa, a naročito one pod visokim rizikom od osipanja.
  • Razviti saradnju sa drugim institucijama i organizacijama iz lokalne zajednice, naročito sa onima koji imaju programe za rad sa decom iz osetljivih grupa.
  • Vršnjačka podrška treba da postane resurs koji škola neguje i ojačava, jer se vršnjačka podrška pokazala kao saveznik od neprocenjive vrednosti u sprečavanju osipanja.
  • Rekonceptualizacija dopunske nastave u školama podrazumeva da škole na drugačije načine organizuju i sprovode dopunsku nastavu. Dopunska nastava se trenutno koristi kao mehanizam za „neuspešne” učenike, a trebalo bi da bude mehanizam za preveniranje neuspeha koji se koristi za sve učenike. Način, metode i oblici rada na dopunskoj nastavi treba bitno da se razlikuju od onih korišćenih u redovnoj nastavi na kojoj se učenik pokazao kao neuspešan.
  • Razvijanje osetljivosti nastavnika za rad sa roditeljima koji dolaze iz osetljivih grupa.
  • Razvijati kulturu isticanja dobrih strana učenika (ne propuštati mogućnosti da se učenici pohvale) prilikom razgovora sa roditeljima, ali treba uvesti i stalnu praksu posećivanja porodica učenika.
  • Učenike pod rizikom od osipanja je potrebno osnaživati pre izbora srednje škole putem karijernog vođenja i savetovanja koje bi trebalo prilagoditi učenicima iz marginalizovanih grupa.

 

Preporuke za lokalne samouprave

  • Program saradnje sa lokalnom samoupravom može biti dobra polazna osnova za razrađivanje mera na nivou lokalne samouprave i cele zajednice usmerenih na sprečavanje osipanje učenika.
  • Preporučeni sistem za ranu identifikaciju i reagovanje bi mogao da bude komplementaran sa bazama podataka koje vode centri za socijalni rad.
  • Obezbeđivanje prevoza od kuće do škole za učenike srednjih škola,  makar za one koji dolaze iz osetljivih grupa.

Pogledajte celu publikaciju na linku ovde.


[1] U okviru projekta „Sprečavanje osipanja učenika iz obrazovnog sistema Republike Srbije“ , Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Centra za obrazovne politike i UNICEF-a razvijen je model za sprečavanje osipanja učenika iz obrazovnog sistema.