Deca sa autizmom i COVID-19
saveti za uspostavljanje dnevne rutine tokom epidemije korona virusa
- Dostupno na:
- Srpski
- English
U toku je pandemija COVID-19, oboljenja koje je izazvano novim korona virusom. S obzirom na to da još uvek ne postoji lek, niti vakcina protiv ove bolesti, važno je da sprovodimo preventivne mere.
Ove mere su iste za sve ljude, pa i za osobe sa autizmom. Ipak, treba imati u vidu da deca sa autizmom mogu imati i neke specifične potrebe za podrškom uslovljene poteškoćama u socijalnoj komunikaciji, stereotipnim obrascima ponašanja i drugim specifičnostima koje prate autizam.
Deca sa autizmom mogu ispoljiti snažan otpor prema promenama. Zatvaranje vrtića, škola i drugih objekata koje deca sa autizmom svakodnevno posećuju može da stvori dodatnu napetost.
Da bi se dete sa autizmom opustilo potrebno je da se uvedu nove dnevne rutine. Svaki korak dnevne rutine treba da bude predvidljiv. U tu svrhu koristimo vizuelne rasporede.
Dete sa autizmom trebalo bi upoznati sa načinima ponašanja tokom epidemije pre nego što te informacije čuje iz drugih izvora. Socijalne priče su dobar način da pomognemo detetu da razume šta se dešava i šta bi trebalo da radi. Primer socijalne priče možete preuzeti ovde.
Dajte vremena detetu sa autizmom da „obradi“ saopštene informacije. Neka deca će imati potrebu da igranjem uloga i stalnim zapitkivanjem otklone stres izazvan novonastalom situacijom.
Može se desiti da dete bude „preplavljeno“ onim što čuje, tako da će stereotipno postavljati ista pitanja, iako je već više puta čulo istovetan odgovor.
Ako se to dogodi, uvedite pravilo. Na primer, pitanja o korona virusu mogu se postavljati posle svakog obroka pet minuta. Probajte da im odgovarate na pitanja iskreno, primereno njihovim sposobnostima, bez izazivanja straha. Van predviđenog vremena stereotipna pitanja ignorišite.
Ako dete uvrsti sadržaje o korona virusu u svoju igrovnu rutinu, dozvolite mu da to čini. To je način na koji proživljava traumu.
Kontrolišite pristup sadržajima na internetu koji prikazuju katastofične scenarije, čak i ako je reč o fikcionim sadržajima.
Jedan od najboljih načina prevencije jeste higijena ruku. Detetu sa autizmom će možda biti neobično što se ruke peru nešto češće i na malo drugačiji način.
Operite sami ruke na način koji stručnjaci preporučuju i trudite se da zabeležite svaki korak ove aktivnosti. Napravite listu svih koraka i počnite podučavanje od prvog.
Na nalog „Operi ruke“ dete bi trebalo da pusti vodu iz česme. Ako to ne radi dajte mu podsticaj. U početku podsticaj može biti fizički – stavite Vašu ruku preko ruke deteta i zajedno odvrnite česmu. Trudite se da vremenom podsticaji budu sve manji. Ako dete pokrene ruku prema česmi, ali ne pusti vodu, laganim pokretom lakta usmerite ga ka ručici česme.
U daljim fazama smanjivanja podsticaja, pokažite kažiprstom na deo česme koji treba da pokrene. Uspešno izvedenu aktivnost treba nagraditi. Najbolje je koristiti socijalne nagrade („Odlično“, „Bravo“...).
Ako dete ne reaguje na socijalne nagrade možete ga potkrepiti i na drugi način. Trudite se da vremenom smanjujete potkrepljenje. Kada dete ovlada prvim korakom pranja ruku, pređite na sledeći korak koji ćete savladati na isti način kao prvi. Kada se povežu prva dva koraka, prelazimo na treći itd.
Pošto ruke treba prati najmanje 20 sekundi, pomozite detetu da shvati koji je to vremenski period. U tu svrhu možemo da koristimo peščane satove, likvidne tajmere, brojanje, pevanje ili recitovanje nekog stiha u odgovarajućem trajanju i sl.
Deci sa autizmom možete pomoći tako što ćete im pokazati kako da peru ruke prateći svoju aktivnost rečima. Ova tehnika zove se modelovanje uživo. Ako je dete zainteresovano za video-snimke možete im prikazivati video-materijale.
Možete i sami snimiti prikladan video-materijal (video-modelovanje). Neka deca uspešnije uče ako gledaju sebe na snimku. U tom slučaju snimite ih kada uspešno izvedu sekvence pojedinih aktivnosti i potom ih montirajte u
jedinstvenu celinu. Zatim im pokazujte kako sama peru ruke (video-samomodelovanje).
Negovatelji dece sa autizmom najviše mogu pomoći ako sami ostanu zdravi. Zato je važno da primenjuju sve mere zaštite. Napravite listu pojedinaca i službi koji Vam mogu pomoći u slučaju da se razbolite.
Ako imate potrebu za podrškom u oblasti očuvanja mentalnog zdravlja u
uslovima epidemije koristite otvorene telefonske linije dostupne na sajtu covid19.rs
Tekst pripremili:
Prof. dr Nenad Glumbić
Doc. dr Mirjana Đorđević
Ilustracije:
Aleksandar Lazar
