30 April 2024

Poziv za prijavu: Članstvo u Referentnoj grupi mladih u UNICEF-u

Poziv za prijavu: Članstvo u Referentnoj grupi mladih u UNICEF-uUNICEF na Kosovu, prepoznajući vitalnu ulogu mladih u oblikovanju njihove budućnosti, poziva motivisane adolescente i mlade od 15-24 godine da se pridruže UNICEF-ovoj Referentnoj grupi za mlade (YRG). Ova grupa deluje kao ključni most između mladih ljudi i UNICEF-a, podstičući dijalog, saradnju i pozitivne promene na Kosovu.Kosovo se može pohvaliti najmlađom populacijom u Evropi, sa preko 53% ljudi mlađih od 25 godina. Iako ova mlada demografija predstavlja značajne mogućnosti za rast, ono se takođe suočava sa izazovima kao što su visoka nezaposlenost mladih i ograničeni putevi za aktivno građanstvo. UNICEF na Kosovu je posvećen pružanju inkluzivnih platformi za angažovanje i osnaživanje mladih, zalažući se za veće učešće u razvoju politike i podržavajući održivi rast i lični napredak.Kao član YRG-a, igraćete ključnu ulogu u jačanju glasova mladih u unutrašnjim procesima UNICEF-a na Kosovu i artikulisanju zabrinutosti mladih relevantnim institucijama. Vaše angažovanje će doprineti različitim domenima relevantnim za UNICEF-ove programe i inicijative, u skladu sa institucionalnim okvirom na Kosovu.Ciljevi YRG-a uključuju:Prikupljanje uvida od korisnika i ne-korisnika UNICEF-ovog programa radi informisanja o razvoju programa.Identifikovanje i predstavljanje specifičnih potreba ranjivih mladih i zalaganje za njihovo uključivanje u programe UNICEF-a.Zagovaranje promena politike i potrebnih reformi na lokalnom i nacionalnom nivou kako bi se odgovorilo na potrebe i prava mladih ljudi, posebno onih iz marginalizovanih ili ranjivih sredina.Omogućavanje saradnje između UNICEF-ovih programa kroz interne sastanke i procese praćenja.Uključivanje u terenske aktivnosti kako bi se podigla svest o UNICEF-ovom radu i mobilisala podrška inicijativama koje se odnose na mlade, uključujući kampanje na društvenim mrežama, događaje u zajednici i angažmane u javnom govoru.Jačanje programa za mlade među javnim, privatnim, omladinskim organizacijama i drugim relevantnim institucijama radi planiranja, postavljanja prioriteta i rešavanja potreba mladih ljudi.Identifikovanje potencijalnih nedostataka i predlaganje prilagođavanja UNICEF-ovih programa i partnera.Služenje kao pozitivni uzori mladima kroz aktivno učešće u različitim aktivnostima UNICEF-a.Ako ste strastveni u tome da budete glas svojih vršnjaka i da doprinesete napretku mladih zajedno sa UNICEF-om, podstičemo vas da se prijavite.Da biste se prijavili, popunite Obrazac za prijavu Referentne grupe za mlade UNICEF-a (google.com) do 22. maja 2024.UNICEF je posvećen različitosti i inkluziji i podstiče sve adolescente i mlade, bez obzira na pol, versku i etničku pripadnost, uključujući osobe koje žive sa invaliditetom, da se prijave. Bivši korisnici UNICEF-ovog programa za mlade (članovi referentnih grupa mladih, voditelji projekata predvođeni mladima, članovi projektnog tima, volonteri i pripravnici) takođe se ohrabruju da se prijave!Pridružite nam se u stvaranju razlike!
16 April 2024

Pregred sistema administrativnih podataka o deci sa smetnjama

Iako je na Kosovu postignut značajan napredak u pogledu ostvarivanja prava deteta, ukupna situacija nije ujednačena. Agenda za održivi razvoj 2030. poziva na ulaganje u svu decu i mlade s ciljem da se „niko ne ostavi iza sebe“. Ulaganje u svu decu i mlade je centralno za posvećenost Kosova napretku ka postizanju ciljeva održivog razvoja (SDG). Jedan veliki izazov ostaje; institucionalni kapacitet za stvaranje pouzdanih podataka koji su međunarodno uporedivi i koji se mogu koristiti za praćenje napretka ka SDG-ovima i informisanje o donošenju odluka i formulisanju politike.Svrha ovog rada bila je da se izvrši pregled sistema administrativnih podataka koji prikupljaju podatke o deci sa smetnjama u razvoju i pitanjima vezanim za dečiju zaštitu. Glavni fokus je bio na sistemima administrativnih podataka Ministarstva finansija, rada i transfera (MFRT), Ministarstva obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija (MONTI), Ministarstva zdravlja (MZ) i drugih relevantnih sektora, uključujući podatke koje distribuira Kosovska agencija za statistiku (KAS). Ovaj pregled je istraživao gde postoje mogućnosti za jačanje prikupljanja podataka, povezivanje i harmonizaciju sistema administrativnih podataka i jačanje izveštavanja o deci sa smetnjama u razvoju i pokazateljima koji se odnose na dečiju zaštitu. Nalazi iz ovog pregleda doveli su do preporuka zasnovanih na dokazima koje imaju za cilj da informišu o narednim koracima i naknadnim intervencijama. Ova važna analiza je deo šireg projekta koji UNICEF Kosovo sprovodi sa EU Kosovo za podršku deci iz marginalizovanih zajednica.Nalazi iz ovog pregleda pokazuju da su administrativni podaci o deci sa smetnjama u razvoju I pitanjima vezanim za dečiju zaštitu fragmentisani po ministarstvima i sektorima i unutar njih. Podaci imaju tendenciju da postoje u silosima delimično zato što su sisteme upravljanja podacima odvojeno uspostavili MFRT, MONTI i druga ministarstva/agencije. Izazovi protoka podataka su realnost u većini ministarstava/agencija zbog dualnog sistema upravljanja podacima i prekinutih kanala razmene podataka između ministarstava i sektora. Kao rezultat toga, sposobnost socijalnih i porodičnih službi da obezbede integrisane i koordinisane usluge deci sa smetnjama u razvoju i deci kojoj je potrebna zaštita je znatno ograničena.
21 Mart 2024

Godišnji Izveštaj 2023

U 2023. godini, UNICEF je nastavio da radi sa našim partnerima na Kosovu kako bi osigurao da svako malo dete ima pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i brizi, da sva deca imaju pristup kvalitetnom učenju od predškolskog do srednjeg obrazovanja, da sva deca – ali posebno najugroženiji – zaštićeni od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije, i da adolescenti i mladi ljudi steknu prave veštine za aktivno učešće u radu i životu. Na oporavak Kosova od posledica pandemije COVID-19 uticao je ratu Ukrajini, koji je povećao troškove života i cene energije. Kosovo je takođe isk usilo najgore poplave u poslednjih nekoliko decenija početkom 2023. godine, koje su pogodile oko 22.000 ljudi širom zemlje. Klimatske promene i degradacija životne sredine, uključujući zagađenje vazduha, čine ovakve katastrofe sve učestalijim na Kosovu i nastavljaju da utiču na zdravlje i dobrobit dece. Stope smrtnosti novorođenčadi, odojčadi i dece na Kosovu su trostruke u odnosu na prosek Evropske unije, i ostaju najviše u regionu – sa stopom smrtnosti dece od 16 na 1.000 prema podacima istraživanja višestrukih pokazatelja (MICS) i skoro dvostruko više za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana (27 dece na1.000). Pokrivenost imunizacijom dece počela se oporavljati nakon stagnacije tokom COVID-19, ali pokrivenost vakcinacijom među marginalizovanim grupama i dalje je zabrinjavajuća. Poboljšanje kvaliteta obrazovanja i njegovo usklađivanje sa potrebama tržišta rada ostaje ključni izazov. Javna potrošnja na obrazovanje iznosila je 4,7 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2020. Kosovo je palo skoro na dno rezultata testa Programa za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA) za 2022, rangirajući se na 76. mesto od 80 zemalja učesnica po čitanju, 77. za nauku I 74. za matematiku. Skoro jedna trećina (33,7%) onih od 15 do 24 godine na Kosovu nije u obrazovanju, zaposlenju ili obuci (NEET). Ova brojka iznosi 34,9% za mlade žene, u poređenju sa 32,7% za mlade muškarce. Rodni jaz u učešću radne snage na Kosovu je značajno veći nego u susednim zemljama i među članicama Evropske unije, sa samo 17,1 odsto zaposlenih žena, u poređenju sa 50,8 odsto muškaraca, prema podacima iz 2022. Deci sa smetnjama u razvoju nedostaje odgovarajući pristup obrazovanju, kao i drugim uslugama. Potrebna je veća finansijska podrška za povećanje obrazovnih, kao i socijalnih i zdravstvenih usluga za decu sa smetnjama u razvoju. UNICEF je nastavio da podržava kosovske institucije i civilno društvo u njihovim naporima da se pozabave ovim važnim izazovima sa kojima se deca suočavaju tokom 2023. godine, kao što je opisano u izveštaju.
26 Februar 2024

Studija o deci u uličnim situacijama na Kosovu

Studija o deci u uličnoj situaciji na Kosovu je preduzeta da bi se obezbedili rigorozni podaci i dokazi o okolnostima dece u uličnoj situaciji na nacionalnom nivou koji su bili odsutni. Studija je imala pristup pravima deteta u skladu sa Opštim komentarom br. 21 Komiteta za prava deteta (CRC) o deci u uličnoj situaciji (2017). Studija je osmišljena i sprovedena u saradnji sa ključnim akterima na Kosovu. Za izvođenje studije angažovan je međunarodni konsultant, uz podršku dva lokalna konsultanta na terenu na Kosovu. Studija mešovitih metoda, bila je nacionalnog obima i imala je dva primarna cilja. Prvo, bilo je da se obezbedi osnovni profil dece u uličnoj situaciji na Kosovu u smislu onoga što ih je navelo na ulicu, njihovih sociodemografskih karakteristika, njihovih porodičnih situacija, njihovog obrazovnog profila i njihovog života i rada u uličnoj situaciji, kao i njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja. Drugi primarni cilj ove studije bio je da se dokumentuje dostupnost i korišćenje zdravstvenih, socijalnih i drugih usluga, te da se identifikuju uska grla i mogućnosti za jačanje zaštite dece i drugih usluga podrške deci u uličnoj situaciji. Ovi nalazi iz ovog rada su od ključne važnosti za intervenciju kako bi se osiguralo da deca u uličnoj situaciji i njihove porodice budu povezana s adekvatnim uslugama, da se poštuju njihova prava i da im se pruži podrška neophodna za njihovu punu integraciju u društvo. Ukupno je identifikovano 130 dece u uličnoj situaciji od 6 do 17 godina u 8 regiona na Kosovu. Najveći broj dece u uličnoj situaciji nađen je u Prištini (n=39), zatim Uroševcu (n=20), Đakovici (n=20), Peći (n=18), Prizrenu (n=18), Dragašu (n=18). n=5), Kosovu Polju (n=5) i Klini (n=5). U vreme intervjuisanja, 46% dece je bilo sa roditeljem/starateljem u uličnoj situaciji, manje od jedne četvrtine (23%) je bilo sa braćom i sestrama, 17% je bilo sa vršnjacima, a 11% je zatečeno samo u uličnoj situaciji. Preko polovine (58%) identifikovane dece u uličnoj situaciji bili su dečaci, a 42% devojčice. Trećina (33%) intervjuisane dece bila je uzrasta od 6 do 10 godina, 49% je bilo od 10 do 14 godina, a 18% je bilo od 15 do 17 godina. Malo dece je izjavilo da imaju braću i sestre mlađu od 5 godina u uličnoj situaciji (5%), a 36% je izjavilo da imaju braću i sestre u uličnoj situaciji od 5 do 10 godina.