22 Juni/lipanj 2024

21 razvojna aktivnost za bebe i malu djecu

Igra je važan dio učenja i rasta djeteta – to je način na koji dijete istražuje svoje okruženje, vježba razvoj vještina i povezuje se sa svojim odgojiteljem (to ste vi!). Kako vaša beba raste, vrijeme igre razvijat će se na temelju razvojnih vještina na kojima radite. Spremni ste za početak? Pogledajte ove ideje za razvoj vašeg djeteta tokom prve…, Aktivnosti za dvomjesečnu djecu, Muzika i dodir Stavite bebu na leđa i otpjevajte joj pjesmu. Dok pjevate, tapkajte im stopala prateći pjesmu.  Zašto je to dobro za vašu bebu: Ta igra odlična je za razvijanje vještina slušanja. Vaše dijete oduševit će se što čuje vaš glas, a tapkanje dodaje novi način da zajedno doživite pjevanje pjesama. Ćaskajte Okrenite se licem u lice prema…, Aktivnosti za četveromjesečne bebe, Vrijeme za priču Zajedno čitajte knjige za bebe. Pokažite predmete, životinje ili biljke na stranicama i imenujte ih.  Zašto je to dobro za vašu bebu: Odvajanje vremena za zajedničko čitanje potiče povezivanje, jezične vještine i vizualni razvoj. Razgovor o teksturi Dajte svojoj bebi različite tkanine da ih osjeti i upotrijebite riječi da ih…, Aktivnosti za šestomjesečne bebe, Pokrenimo se! Stavite bebu na leđa ili trbuščić na sigurnoj površini i stavite njezinu omiljenu igračku samo malo izvan njihovog dohvata. Potaknite je da se prevrne kako bi pokušala da uhvati igračku. Zašto je to dobro za vašu bebu: Ta igra pomaže u razvoju motoričkih vještina vaše bebe usmjerujući se na velike prekretnice poput prevrtanja.…, Aktivnosti za devetomjesečne bebe, Imitirajte Posmatrajte šta vaša beba radi i imitirajte te akcije. Zašto je to dobro za vašu bebu: Pokazujući interes i važnost onome šta vaša beba radi, pomažete joj da razvije socijalne i emocionalne vještine. Samostalni istraživač Pustite bebu da samostalno istražuje vaš dom, ali ostanite blizu kako biste bili sigurni da se neće ozlijediti. To…, Aktivnosti za jednogodišnjake, Sakrij i traži Tokom zajedničke igre sakrijte igračke ili druge predmete koji su sigurni za bebe ispod peškira ili pokrivača. Podstičite svoje dijete da ih pronađe i pomozite ako treba tako što ćete ga izvući i reći: „Evo ga!“  Zašto je to dobro za vašu bebu: Ta vrsta igre uči vašu bebu o postojanosti predmeta: Čak i ako ga ne može vidjeti, to ne…, Aktivnosti za osamnaestomjesečnu djecu, Društvo za šetnju Ohrabrite svoje dijete da hoda s vama u sigurnom prostoru čim bude moglo. Hodajte polako kako biste se uskladili s njihovim tempom. Zašto je to dobro za vašu bebu: Vaše dijete osjećat će se samopouzdanije vježbajući svoju novu vještinu s vama pokraj sebe. To je ujedno odličan način da uživate u zajedničkom vježbanju! Igra…, Aktivnosti za dvogodišnjake, Kućni pomočnik Pozovite svoje dijete da pomogne kod kuće u zadacima prilagođenim dobi, poput razvrstavanja odjeće ili posluživanja hrane. Pokušajte to pretvoriti u igru i recite im da je veliki pomagač! Kakve koristi ima vaše dijete: Uključivanje vašeg djeteta u kućanske aktivnosti pomaže u poticanju neovisnosti i izgradnji samopoštovanja dajući…
04 August/kolovoz 2023

Студија изводљивости за Бијељину

Услуге предшколског васпитања и образовања (ПВО) су кључни дио улагања у људски капитал. Лонгитудиналне студије из широког спектра студија случаја показују да дjеца која учествују у квалитетним програмима предшколског васпитања и образовања имају вишеструке користи, укључујући и боље резултате на тестирањима, боље стопе завршетка школовања, ниже стопе криминалитета и делинквенције и бољи дугорочни приход.1 Када се те користи монетизyју, поврат инвестиције може бити огроман. Истраживања из Босне и Херцеговине (БиХ) потврђују важност услуга предшколског васпитања и образовања. Похађање предшколских програма високе квалитете доведено је у везу са бољим развојем дjеце, а пријављује се и боља социјализираност дjеце и способност концентрације након уписа у основну школу, као и учење основних вјештина којима се промовира цјеложивотно учење. Ове прилике за улагање у рано дjетињство не треба пропустити. Процјене говоре да би одсуство активности којима би се омогућио већи обухват предшколским васпитањем и образовањем могло коштати економију Републике Српске и до 9,4 милијарди КМ до 2052. године.2 Имајући у виду описани контекст, УНИЦЕФ је наручио провођење ове студије изводљивости проширења услуга предшколског васпитања и образовања у Републици Српској (РС), а као примјер студије случаја коришћен је град Бијељина. Овај извјештај би требао дa пружи практичне смјернице доносиоцима одлука за проведбу такве интервенције. У оквиру на основу којег су израђене ове смјернице, фокус је стављен на прикупљање информација о финансијској, оперативној и политичкој изводивости проширења обухвата предшколског васпитања и образовања. Треба напоменути да се ова студија фокусира искључиво на услуге предшколског васпитања и образовања за дjецу старости од три до шест година. СТАТУС И ТРЕНДОВИ У цијелој РС, као и у граду Бијељина, приступ услугама предшколског васпитања и образовања побољшао се посљедњих година, а пружање услуга је подијељено између јавних и приватних установа. На ентитетском нивоу, стопа уписа расте од 18/2017. године (уз смањење током пандемије COVID-19), а најновији подаци говоре да је 38% од 28.734 дjеце у РС, старости од три до шест година, уписано у цјелодневне или полудневне програме предшколског васпитања и образовања.3 Међутим, упис у Бијељини у складу је са ентитетским просјеком, са стопом уписа од 31% у 2021/22. години. Уписано је више дjеце старије од три године, а највећа стопа обухвата је у старосној категорији 4-5 година.4 Примјетно је да више од двије трећине дjеце у граду још увијек нема приступ кључним услугама предшколског васпитања и образовања. Приватни сектор је потакнуо овај све већи упис, повећавајући свој удио у укупном броју дjеце у предшколским установама. Оваква ситуација је присутна широм РС, али посебно у граду Бијељина, гдjе је приватни сектор већ доминантан пружалац услуга предшколског васпитања и образовања, са удjелом од 67% (у односу на 60% у 2018/19).5 Обрасци похађања веома су слични онима у другим дијеловима земље и повезани су са социоекономским статусом и локацијом домаћинства. Дjеца из домаћинстава у којима су једно или обоје родитеља/ старатеља незапослени, или дjеца из периферних подручја изван града углавном имају више проблема са приступом услугама предшколског васпитања и образовања. У просјеку у Бијељини и РС, 82% дjеце уписане у предшколске установе долази из породица у којима су оба родитеља запослена, док 16% долази из породица у којима је запослен један родитељ.6 Дjеца из домаћинстава у којима су оба родитеља незапослена чине само 1% предшколске популације.7
04 August/kolovoz 2023

Studija izvodljivosti za Ljubuški

Usluge odgoja i obrazovanja u ranom djetinjstvu (OSRD) ključni su dio ulaganja u ljudski kapital. Longitudinalne studije iz širokog spektra studija slučaja pokazuju da djeca koja sudjeluju u kvalitetnim programima odgo- ja i obrazovanja u ranom djetinjstvu imaju višestruke koristi, uključujući i bolje rezultate na testiranjima, bolje stope završetka školovanja, niže stope kriminaliteta i delinkvencije i bolji dugoročni prihod.1 Kada se te koris- ti monetiziraju, povrat investicije može biti ogroman. Istraživanja iz Bosne i Hercegovine (BiH) potvrđuju važnost usluga odgoja i obrazovanja u ranom djetinjst-vu. Pohađanje predškolskih programa visoke kvalitete dovedeno je u vezu s boljim razvojem djece, a prijavljuje se i bolja socijaliziranost djece i sposobnost koncentracije nakon upisa u osnovnu školu, kao i učenje temeljnih vještina kojima se promovira cjeloživotno učenje. Ove prilike za ulaganje u rano djetinjstvo ne treba propustiti. Procjene govore kako bi odsustvo aktivnosti kojima bi se omogućio veći obuhvat odgojem i obrazovanjem u ranom djetinjstvu moglo koštati ekonomiju Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i do 18 milijardi KM do 2052. godine2 Imajući u vidu opisani kontekst, UNICEF je naručio provedbu ove studije izvodljivosti proširenja usluga odgo- ja i obrazovanja u ranom djetinjstvu u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH ili Federacija BiH), a kao primjer studije slučaja korišten je grad Ljubuški. Ovo bi izvješće trebalo pružiti praktične smjernice donositeljima odluka za provedbu takve intervencije. U okviru na temelju kojeg su izrađene ove smjernice fokus je stavljen na prikupljanje informacija o financijskoj, operativnoj i političkoj izvo- divosti proširenja usluga odgoja i obrazovanja u ranom djetinjstvu. Treba napomenuti da se ova studija fokusira isključivo na usluge odgoja i obrazovanja u ranom djetin- jstvu za djecu starosti od tri do šest godina. STATUS I TRENDOVI U cijeloj FBiH, kao i u gradu Ljubuškom, pristup uslu- gama odgoja i obrazovanja u ranom djetinjstvu poboljšao se posljednjih godina, a pružanje usluga podijeljeno je između javnih i privatnih ustanova. Na entitetskoj razini, najnoviji podatci govore da je 19% od 79.160 djece sta- rosti 3-6 godina u FBiH obuhvaćeno uslugama odgoja i obrazovanja u ranom djetinjstvu. Međutim, Ljubuški ima mnogo bolje rezultate od entitetskog prosjeka, sa stopom upisa djece starosti 3-6 godina od 52% u 2022. godini. Upisano je više djece starije od tri godine, a najveća stopa obuhvata je u starosnoj kategoriji 4-5 godina. Primjetno je da skoro polovina djece (uključujući 31% starosti 5-6 godina) u gradu još uvijek nema pristup ključnim uslu- gama odgoja i obrazovanja u ranom djetinjstvu. Privatni sektor znatno doprinosi ovoj visokoj stopi obuhvata. U FBiH, 42% djece koja pohađaju predškolski odgoj i obrazovanje upisana su u privatne ustanove, a u gradu Ljubuškom taj postotak ide do 59%. Obrasci pohađanja veoma su slični onima u drugim dijelovima zemlje i povezani su sa socioekonomskim statusom i lokacijom kućanstva. Djeca iz kućanstava u kojima su jedno ili oboje roditelja/skrbnika nezaposleni, ili djeca iz perifernih područja izvan grada uglavnom imaju više problema s pristupom uslugama odgoja i obrazovan- ja u ranom djetinjstvu. U Ljubuškom 66,27% sve upisane djece dolazi iz obitelji u kojima su oba roditelja zaposlena, a 29,8% iz obitelji u kojima je jedan roditelj zaposlen.3 S druge strane, samo jedno upisano dijete dolazi iz obitelji u kojoj su oba roditelja nezaposlena, a samo 3,6% dolazi iz obitelji koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom.4
04 August/kolovoz 2023

Студија улагања у дјецу у Републици Српској

Широка истраживања показују да су ране године у животу дјетета заиста важне. Посљедњих година се појавила огромна количина доказа који говоре у прилог томе да улагања у раном дјетињству имају највећи поврат од свих интервенција људског капитала. Лонгитудиналне студије из широког спектра студија случаја показују да дјеца која похађају квалитетне предшколске програме имају вишеструке користи, које се, између осталог, огледају у бољим резултатима на тестовима, бољим стопама матурирања/дипломирања, смањеној друштвеној искључености и вишедимензионалном сиромаштву, мањим стопама криминала и делинквенције те бољим дугорочним приходима.1 Важно је нагласити да улагање у рани раст и развој (РРЗ) може бити покретач напретка у оквиру циљева одрживог развоја и играти централну улогу у остваривању основних права дјетета утврђених Конвенцијом о правима дјетета. Важност раног раста и развоја у Републици Српској (РС) не може се потцјењивати. Република Српска се суочава са све старијим и малобројнијим становништвом, што представља пријетњу економском и социјалном развоју овог ентитета. 2 Од 2002. године укупно становништво је у сталном опадању, а 2021. године само је %13 становништва РС-а млађе од 15 година.3 Оваква демографска слика је резултат ниске стопе наталитета и високе стопе исељавања. У 2020. години, у РС-у је живјело око 56.250 дјеце старости од 0 до 6година, што је бројка која ће се до 2050. године смањити на око 40.676.4 Ова популација мора бити у центру пажње хитне политике и улагања. Рани раст и развој је посебно важан имајући у виду овај демографски контекст. Са мање дјеце и ограниченим ресурсима, РС мора његовати квалификовану и продуктивну младу радну снагу да би одржала и побољшала економске и социјалне услове. У посљедњих петнаест година постигнут је напредак у стварању повољног политичког окружења за екосистем раног раста и развоја. То укључује Оквирни закон о предшколском васпитању и образовању (2007.), Закон о социјалној заштити РС-а (2011.), Стратегију развоја предшколског, основног и средњег васпитања и образовања РС за период 2030 - 2022. и Програм за рани раст и развој дјеце у РС-у за период 2022. до 2028. г. Међутим, Република Српска има јасне прилике за улагање у младе генерације које су неискориштене. Потребни услови за преживљавање, напредак и испуњавање пуног потенцијала мале дјеце у РС нису испуњени. Дјеца у раном узрасту у РС-у изложена су сиромаштву, ускраћивању и токсичном стресу; исходи у погледу здравља и прехране дјеце су лоши, а упркос значајним унапређењима, могућности за рано учење су потиснуте широм РС-а. Потрошња у социјалним секторима (здравље, образовање, социјална заштита) неадекватна је за испуњавање потреба. Буџети за социјални сектор су централизовани на нивоу ентитета РС и њима управљају Министарство здравља и социјалне заштите РС, Министарство просвјете и културе РС и Јавни фонд за дјечју заштиту РС. Међутим, главни извор финансирања буџета за предшколско васпитање и образовање и центре за социјални рад су општине и градови, док Фонд здравственог осигурања Републике Српске финансира систем доприноса за здравствено осигурање. Издаци у социјалним секторима, а нарочито они који се односе на дјецу, често су недовољни, а и гдје је финансирање адекватно, исходи по дјецу су испод жељеног нивоа. Ове бројке крију значајне неједнакости у исходима међу групама мале дјеце у односу на ромску дјецу, дјецу са сметњама у развоју, дјецу из руралних подручја или породица са ниским приходима и дјецу миграната/избјеглица која су сва суочена са додатним изазовима.
04 August/kolovoz 2023

Studija Ulaganja u Djecu u Brčko Distriktu

Opsežna istraživanja pokazuju da su ulaganja u godine ranog djetinjstva zaista važna. Posljednjih se godina pojavila ogromna količina dokaza koji tvrde da ulaganja u ranom djetinjstvu imaju najveći povrat u odnosu na bilo kakve intervencije ljudskog kapitala. Longitudinalne studije iz širokog spektra studija slučaja pokazuju da djeca koja učest- vuju u kvalitetnim programima predškolskog odgoja i obrazovanja imaju višestruke koristi, uključujući i bolje rezultate na testiranjima, bolje stope završetka školovanja, smanjenu društvenu isključenost i višedimenzionalno siromaštvo, niže stope krimi- naliteta i delinkvencije i bolji dugoročni prihod.1 Važno je da ulaganja u razvoj u ranom djetinjstvu (RRD, rani rast i razvoj) mogu potaknuti napredak u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja (eng. SDG) i igrati centralnu ulogu u ispunjavanju osnovnih potreba djeteta iz Konvencije o pravima djeteta. U Brčko distriktu (BD) se ne može podcjenjivati važnost RRD-a. BD se suočava sa sve starijim i malobrojnijim stanovništvom, što predstavlja prijetnju ekonomskom i socijal- nom razvoju Distrikta.2 U 2020., u BD je živjelo oko 3.565 djece mlađe od sedam godina, što je broj koji će se do 2050. godine smanjiti na oko 2.530.3 RRD je posebno važan s obzirom na taj demografski kontekst. S manje djece i ograničenim resursima, BD mora njegovati kvalificiranu, produktivnu mladu radnu snagu kako bi održala i poboljšala ekonomske i socijalne uvjete. Tokom posljednjih petnaest godina postignut je napre- dak u smjeru povoljnog političkog okruženja za ekosistem RRD-a. To uključuje Okvirni zakon o predškolskom odgoju i obrazovanju (2007.), Strateški plan za unapređenje ranog rasta i razvoja djece u Federaciji BiH Bosne i Hercegovine, 2020 - 2025. (2007.) i Zakon o dječjoj zaštiti BD (2018.). Međutim, postoje jasne neiskorištene mogućnosti za ulaganje u mlađu generaciju Brčko distrikta. Uvjeti potrebni da djeca u ranom uzrastu u BiH ispune sva svoja prava i razviju svoj potencijal još uvijek nisu uspostavljeni. Neadekvatna i nekvalitetna ulagan- ja u usluge socijalnog sektora su stvorila situaciju da djeca u ranom uzrastu i njihove porodice nemaju univerzalan pristup kvalitetnim uslugama zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite koje su im potrebne. Budžetska izdvajanja za RRD su nedovoljna ili ih je teško pratiti, a čak i kada je finansiranje adekvatno, ne ostvaruju se ciljani ishodi za djecu. Ove brojke kriju značajne nejednakosti u ishodima među grupama djece u ranom uzrastu u odnosu na romsku djecu, djecu sa poteškoćama u razvoju, djecu iz ruralnih područja ili porodica sa niskim prihodima i djecu migranata/izbjeglica koja su sva suočena sa dodatnim izazovima.
04 August/kolovoz 2023

Studija Ulaganja u Djecu u FBiH

Opsežna istraživanja pokazuju da su ulaganja u godine ranog djetinjstva zaista važna. Posljednjih se godina pojavila ogromna količina dokaza koji tvrde da ulag- anja u ranom djetinjstvu imaju najveći povrat u odnosu na bilo kakve intervencije ljudskog kapitala. Longitudinalne studije iz širokog spektra studija slučaja poka- zuju da djeca koja učestvuju u kvalitetnim programima za rano djetinjstvo imaju višestruke koristi, uključujući poboljšane rezultate kod testova, stope diplomiranja, smanjenu društvenu isključenost i višedimenzionalno siromaštvo, smanjene stope kriminala i prijestupništva te poboljšane dugoročne prihode.1 Važno je da ulaganja u razvoj u ranom djetinjstvu (RRD, rani rast i razvoj) mogu potaknuti napredak u ost- varivanju ciljeva održivog razvoja (eng. SDG) i igrati centralnu ulogu u ispunjavanju osnovnih potreba djeteta iz Konvencije o pravima djeteta. U Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) ne može se podcjenjivati važnost RRD-a. FBiH se suočava sa sve starijim i malobrojnijim stanovništvom, što predstavlja prijetnju ekonomskom i socijalnom razvoju.2 U 2020., u FBiH je živjelo oko 116.000 djece mlađe od sedam godina, što je broj koji će se do 2050. godine ubrzano sman- jiti na oko 84.000.3 Njima se mora hitno posvetiti pažnja u politikama i ulaganjima. RRD je posebno važan s obzirom na ovaj demografski kontekst. S manje djece i ograničenim resursima, FBiH mora njegovati kvalificiranu, produktivnu mladu radnu snagu kako bi održala i poboljšala ekonomske i socijalne uvjete. Tokom posljednjih petnaest godina postignut je napredak u smjeru povoljnog političkog okruženja za RRD. To uključuje Okvirni zakon o predškolskom odgoju i obrazovanju (2007.), Strateški plan za unapređenje ranog rasta i razvoja djece u Federaciji BiH Bosne i Hercegovine (2020 - 2025.) i Zakon o materijalnoj podršci porodicama s djecom (2022.). Međutim, postoje jasne neiskorištene, značajne mogućnosti za ulaganje u mlađe generacije FBiH. Uvjeti potrebni da djeca u ranom uzrastu u FBiH ispune sva svoja prava i razviju svoj potencijal još uvijek nisu uspostavljeni. Institucionalne strukture u Bosni i Hercegovini ometaju izgradnju povoljnog okruženja za RRD što posebno otežava usklađivanje između administrativnih jedinica i sektora. Ti aranžmani su doveli do kašnjenja u donošenju odluka i onemogućili dosljednu provedbu politika, finansiranje i pružanje usluga. Budžetska izdvajanja za djecu i socijalne sektore su nedovoljna ili ih je teško pratiti, a čak i kada je finansiranje adekvatno, ne ostvaruju se ciljani ishodi za djecu. Neadekvatna i nekvalitetna ulaganja dovela su do situacije da djeca u ranom uzrastu i njihove porodice nemaju univerzalan pristup kvalitetnim zdravstvenim, obrazovnim i uslugama socijalne zaštite koje su im potrebne. I dalje su prisutne značajne nejednakosti u ishodima među grupama djece u ranom uzras- tu u odnosu na romsku djecu, djecu sa poteškoćama u razvoju, djecu iz ruralnih područja ili porodica sa niskim prihodima i djecu migranata/izbjeglica koja su sva suočena sa dodatnim izazovima.
21 Maj/svibanj 2023

Студија улаганја у дјецу у РС

Широка истраживања показују да су ране године у животу дјетета заиста важне. Посљедњих година се појавила огромна количина доказа који говоре у прилог томе да улагања у раном дјетињству имају највећи поврат од свих интервенција људског капитала. Лонгитудиналне студије из широког спектра студија случаја показују да дјеца која похађају квалитетне предшколске програме имају вишеструке користи, које се, између осталог, огледају у бољим резултатима на тестовима, бољим стопама матурирања/дипломирања, смањеној друштвеној искључености и вишедимензионалном сиромаштву, мањим стопама криминала и делинквенције те бољим дугорочним приходима.1 Важно је нагласити да улагање у рани раст и развој (РРЗ) може бити покретач напретка у оквиру циљева одрживог развоја и играти централну улогу у остваривању основних права дјетета утврђених Конвенцијом о правима дјетета. Важност раног раста и развоја у Републици Српској (РС) не може се потцјењивати. Република Српска се суочава са све старијим и малобројнијим становништвом, што представља пријетњу економском и социјалном развоју овог ентитета. 2 Од 2002. године укупно становништво је у сталном опадању, а 2021. године само је %13 становништва РС-а млађе од 15 година.3 Оваква демографска слика је резултат ниске стопе наталитета и високе стопе исељавања. У 2020. години, у РС-у је живјело око 56.250 дјеце старости од 0 до 6 година, што је бројка која ће се до 2050. године смањити на око 40.676.4 Ова популација мора бити у центру пажње хитне политике и улагања. Рани раст и развој је посебно важан имајући у виду овај демографски контекст. Са мање дјеце и ограниченим ресурсима, РС мора његовати квалификовану и продуктивну младу радну снагу да би одржала и побољшала економске и социјалне услове. У посљедњих петнаест година постигнут је напредак у стварању повољног политичког окружења за екосистем раног раста и развоја. То укључује Оквирни закон о предшколском васпитању и образовању (2007.), Закон о социјалној заштити РС-а (2011.), Стратегију развоја предшколског, основног и средњег васпитања и образовања РС за период 2030 - 2022. и Програм за рани раст и развој дјеце у РС-у за период 2022. до 2028. г. Међутим, Република Српска има јасне прилике за улагање у младе генерације које су неискориштене. Потребни услови за преживљавање, напредак и испуњавање пуног потенцијала мале дјеце у РС нису испуњени. Дјеца у раном узрасту у РС-у изложена су сиромаштву, ускраћивању и токсичном стресу; исходи у погледу здравља и прехране дјеце су лоши, а упркос значајним унапређењима, могућности за рано учење су потиснуте широм РС-а. Потрошња у социјалним секторима (здравље, образовање, социјална заштита) неадекватна је за испуњавање потреба. Буџети за социјални сектор су централизовани на нивоу ентитета РС и њима управљају Министарство здравља и социјалне заштите РС, Министарство просвјете и културе РС и Јавни фонд за дјечју заштиту РС. Међутим, главни извор финансирања буџета за предшколско васпитање и образовање и центре за социјални рад су општине и градови, док Фонд здравственог осигурања Републике Српске финансира систем доприноса за здравствено осигурање. Издаци у социјалним секторима, а нарочито они који се односе на дјецу, често су недовољни, а и гдје је финансирање адекватно, исходи по дјецу су испод жељеног нивоа. Ове бројке крију значајне неједнакости у исходима међу групама мале дјеце у односу на ромску дјецу, дјецу са сметњама у развоју, дјецу из руралних подручја или породица са ниским приходима и дјецу миграната/избјеглица која су сва суочена са додатним изазовима.